НАТО ће први пут од краја Хладног рата проширити операције услед недостатка поверења у Русију, а припрема и унапређење начина командовања својим трупама и њиховог размештања, што укључује и стварање два нова командна центра.
Министри одбране чланица НАТО-а су ово договорили на дводневном састанку у Бриселу, а план стварања два нова командна центра алијансе служиће за заштиту морског коридора којим се војници и опрема превозе из САД преко Атлантика и надгледање кретања војника у Европи.
Да ли се НАТО спрема за рат или демонстрира силу, или боље речено — демонстрира немоћ?
Војни експерт Данко Боројевић за Спутњик подсећа да је НАТО настао 1949, а да је као одговор на њега 1955. настао Варшавски уговор.
„Ово што се сад ради је врло једноставна ствар. Значи, припрема се нови ’хладни рат‘, јер они не могу да функционишу без непријатеља. Да се не би угасили, њима је Русија потребна као непријатељ“, каже Боројевић уз опаску да је упитно и да ли је Хладни рат икада, заиста, и престао.
Подсећања ради, НАТО је распоредио око 4.000 војника у три балтичке земље — Естонији, Летонији и Литванији, али и у Пољској, како би своје чланице уверио да је алијанса спремна да брани њихове границе од суседне Русије. Ти војници су размештени као одговор на руско припајање украјинског полуострва Крима почетком 2014. године.
Генерални секретар НАТО-а није засад открио где ће бити нови регионални командни центри, додајући да ће то објавити у фебруару, али је издвојио централну географску локацију Немачке у Европи, чиме је наговестио да би у тој земљи могао да буде један командни центар. Пољска је такође једна од могућности.
На питање како ће се и да ли ће се овакви потези одразити на стабилност у Европи, али и на Србију, наш саговорник каже:
„Наравно да хоће, јер је сада поента да Србија преузме улогу онога што је некада била СФРЈ. Ми смо сада на ’ваги‘, а питање је колико ћемо да издржимо. Али чињеница је да је овај потез окренут ка нама, Европи, у ствари ка читавом свету као што је било за време Хладног рата. Али ово још није врхунац, јер у оном првом Хладном рату кубанска криза је била кулминација, а у овом новом не знам шта ће то да буде“, наводи Боројевић.
Португалија, Шпанија и САД могуће су локације за нови командни центар за Атлантик. Као разлог зашто су нови командни центри потребни, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг навео је да је овом војном савезу „потребна командна структура која може да гарантује да праве снаге буду на правом месту, с правом опремом у право време“.
Столтенберг је рекао и да ће најављени потез ојачати мобилност војске, обезбедити бољу заштиту морских коридора на Атлантику и повећати свест 29 чланица НАТО-а о безбедносним претњама у евроатлантској области. Иначе, пред крај Хладног рата, пре готово 30 година, око 22.000 људи радило је у 33 командна центра НАТО-а, али је њихов број смањен на мање од 7.000, а број командних центара на седам. Командна структура на крају Хладног рата је смањена јер су тензије спласнуле, али када се свет мења, и командна структура мора да се промени, закључио је Столтенберг.
