Сви који искрено прижељкују мир у свету у овоме су видели знак који охрабрује, међутим, уместо да почну да се поправљају, америчко-руски односи су и после хамбуршког сусрета двојице лидера наставили да се погоршавају.
Било је најављено да ће нови званични сусрет Трампа и Путина бити уприличен у петак у Вијетнаму, на самиту АПЕК-а, организације за економску сарадњу земаља азијско-пацифичког региона. На лету америчке делегације за Вијетнам, међутим, само неколико минута пред слетање у Да Нанг, портпаролка Беле куће Сара Сандерс саопштила је да од тог састанка, у званичном облику, нема ништа, тобоже због тога што два председника нису успела да усагласе своје распореде; отуда се сусрет двојице председника свео на успутни разговор приликом церемоније фотографисања, после кога је, додуше, уследило заједничко и позитивно интонирано саопштење о Сирији које су усагласили шефови дипломатије Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон; саопштење ненајављено и неочекивано, што само појачава утисак да је све урађено, безмало, криомице…
Ко је спречио Трампа да се састане с Путином у званичнијем и садржајнијем формату, упркос томе што је још пре недељу дана он јавно изразио спремност за то, и приде истакао потенцијалну важност тог сусрета? И какву будућност америчко-руских односа најављује већ и сама чињеница да се два лидера нису састала у званичном формату, иако се налазе на истом месту и у исто време?
У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима говорили аналитичар Стефан Каргановић и сарадник Института за европске студије Стеван Гајић.
Спутњикови саговорници не верују објашњењу Беле куће да је густ распоред спречио званични сусрет двојице председника.
„Много више верујем објашњењу које је понудио Сергеј Лавров, а он је рекао да, по његовом мишљењу, неко — а мислим да је то алузија на америчку ’дубоку државу‘ — лишава америчког председника могућности да користи своје председничке прерогативе. То је врло сурова али сурово тачна констатација“, каже Каргановић и напомиње да је ово „ситуација која забрињава, јер Русија, која се осећа егзистенцијално угроженом, с друге стране не види ’партнере‘ који су способни за договор, па чак нису вољни ни да разговарају“.
С друге стране, руска страна исказала је уочи пута у Вијетнам јасну спремност за одржавање званичног састанка двојице председника. Јуриј Ушаков, Путинов сарадник, изјавио је: „Спремни смо за садржајан билатерални састанак, о чијем се одржавању разговарало пуно пута досад“, а слична је порука стигла и од министра Лаврова: „Чујемо изјаве Доналда Трампа да планира да се састане с председником Путином, и председник Путин је спреман за то. Американци то знају“.
„Саопштење Беле куће је очигледно немушто“, коментарише Стеван Гајић тврдњу америчке стране о разлозима отказивања формалног сусрета двојице председника.
„Трамп је, у суштини, од првог дана разоружан, налази се под страшним ударом, усред праве макартистичке хистерије и под притиском који за све окривљује Русију, а њега третира као руског агента. Као такав, и ако стварно жели нешто да промени, налази се под лупом јавности која је окренута против њега, и свака његова иницијатива је дочекана на нож. Он нема савезнике у Конгресу чак ни у својој Републиканској партији, и због тога су његове могућности у спољној политици сасвим ограничене“, објашњава Гајић и подсећа на смене националног саветника за безбедност Мајкла Флина и шефа кабинета Рајнса Прибуса, које су заменили антируски јастребови Х. Р. Макмастер и Џон Кели.
Зашто је сада спречен сусрет Путина и Трампа, чак и по цену да амерички председник испадне неозбиљан пред читавом светском јавношћу, јер је управо он први јавно споменуо жељу да се састане с Путином у Вијетнаму?
Гајић то повезује с новим кругом заоштравања на Блиском истоку и могућношћу избијања рата између Саудијске Арабије и Израела с једне, односно либанског Хезболаха и Ирана с друге стране, „а то би, заправо, био посредни сукоб САД и Русије“. „Због тога, мислим да америчка администрација — не и Трамп лично — не жели да се догоди отопљавање односа на симболичком нивоу“, каже Гајић.
У среду 8. новембра навршило се годину дана од неочекиване Трампове изборне победе. У светлу његових неиспуњених обећања о поправљању односа с Русијом, поставља се питање како би изгледали америчко-руски односи да је победила Хилари Клинтон? Да ли би били бољи, или су чак и Трампова неиспуњена обећања боља од онога што је обећавала победа Клинтонове?
„Да је победила Клинтонова, америчко-руски односи сигурно не би били бољи. Штавише, блокирање Трампа у вршењу његових председничких прерогатива довело је до успоравања процеса конфронтације с Русијом, а тога не би било да је Клинтонова победила. Другим речима, мислим да би, да је Хилари Клинтон председница Америке, ситуација била још затегнутија, још гора“, сматра Стефан Каргановић.
Има ли наде да ће односи Русије и Америке бити поправљени? Шта треба да се догоди да би дошло до тога? Или ће тренд даљег погоршања бити настављен?
Саговорници „Новог Спутњик поретка“ нису оптимисти.
„Намера структура у Вашингтону је да конфронтација буде још и продубљена“, оцењује Стеван Гајић. „Барем од 2012. ми живимо у атмосфери новог хладног рата, и његов крај се сада не назире. Трампова победа је деловала као могућност промене читаве парадигме, али то се није догодило“.
„Не видим тренд који би водио побољшању односа Америке и Русије. Напротив, видим веома забрињавајуће знаке да идемо ка нарастајућој конфронтацији“, закључује Стефан Каргановић.