Министарство је иначе саставило шест могућих сценарија, од којих се три завршавају посебно мрачним исходом. У интервјуу Спутњику, Расел Фостер, професор на Краљевском колеџу у Лондону, коментарише необични извештај. На питање зашто Министарство одбране Немачке уопште разматра овакве сценарије, он одговара:
„Будућност Европе заиста не делује ружичасто у овом тренутку. У овим плановима и војне структуре и наравно немачка влада разматрају сценарија који изазивају забринутост поводом будућности Европе. Од тих шест сценарија, три су неутрална односно позитивна. Али зато су друга три заиста крајње мрачна. Један од њих предсказује да се источне чланице могу прикључити руском блоку, могуће у виду краха Евроазијске економске уније. Још један од ових мрачних предсказује раст унутрашњег екстремизма у европским државама, а последњи предвиђа да може доћи до потпуног распада Европе и све већег стања хаоса у свету.“
Да ли и друге европске државе такође праве такве анализе на дуге стазе?
— Ако друге европске државе, односно њихови војни ресори то и не чине, требало би да почну, јер реално не можемо очекивати да ће долазити до даљих интеграционих процеса у Европи, било политичких, било војних. Емануел Макрон позива на још дубље интеграције, али његово виђење противуречи вољи грађана Европе који су у последњих неколико година у својим државама изабрали евроскептичне владе. Тако да је идеја стварања јединствених европских војних снага, што је машта и Макрона и Жан Клод Јункера, заправо на исувише дугачком штапу. Своје будуће војне сценарије свака држава-чланица НАТО-а би требало самостално да размотри. Узимајући у обзир прилично променљиве и непредвидиве политичке приоритете председника Трампа, НАТО као савез не може чак знати ни колики ће бити обим америчке подршке у случају да дође до неког озбиљног конфликта.
Који и какви би могли бити разлози одређених дражва за њихово евентуално појединачно напуштање ЕУ?
— Људи генерално губе веру у основне идеје ЕУ, због неколико фактора. Један од њих је демократски дефицит унутар ЕУ, јер на пример грађани не бирају непосредно председника Европске комисије. Други фактор су економски проблеми медитеранских држава и вероватноћа да опет дође до кризе унутар еврозоне. Ту је и криза са Каталонијом и проблеми са избеглицама, мигрантима. Тако да извештај Министарства одбране Немачке одражава многе од ових бојазни. Лидери ЕУ заправо не схватају добро 500 милиона европских грађана и њихове потребе.
Шта мислите о такозваном Источном блоку и вероватноћи да неке државе ЕУ могу исувише пажње да поклоне истоку уопште?
— Ако се ЕУ заиста распадне до 2040. године, могу да претпоставим да може доћи до значајне социјалне и економске нестабилности у Европи, док ће Руска Федерација тада деловати далеко стабилније и економски безбедно. Тако да постоји могућност да државе које су некада биле чланице Варшавског пакта заиста почну да гледају пут истока, на ту такву стабилнију Русију, а не на непредвидиву економију Западне Европе.
Колико је ЕУ заиста способна да преживи?
— Врло шкакљиво питање, да ли ЕУ стоји на ивици провалије. Али сваки пут када се ЕУ суочава са кризом и ми мислимо да ће се распасти, у Бриселу смисле неке мере којима се унија очува. Па ипак, у овом тренутку суочавамо се са критичном масом политичких, економских и социјалних проблема због којих Европљани губе веру у ЕУ као институцију. Без реформи, тешко да ЕУ може да доживи 2030. годину. А ако преживи, претрпеће радикалне реформе, вероватно ће бити смањена овлашћења Брисела и домет одлука које он донесе. Највероватније је да ће од уније остати неки од претходних облика интеграција попут Европске економске заједнице. Вероватно ће престати било какав облик ширења, јер Европљани то једноставно не желе.
