Шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини изјавила је да Европска унија има далеко највећи позитиван утицај на Балкан и да није забринута због утицаја Русије у региону. Лично се, каже, уверила да је „Унија, са својим јасним порукама, присутна на Западном Балкану и да нико други нема такав утицај“. Јер тај регион јесте Европа, поентирала је она.
„Нисам забринута због утицаја и присуства спољних партнера у региону“, поручила је Могеринијева, која је почетком марта ове године говорила сасвим супротно.
„Балкан лако може да постане шаховска табла за закулисне игре великих сила“, упозоравала је тада шефица ЕУ дипломатије, истакавши да се из посете Западном Балкану вратила забринута. На конкретно питање новинара да ли је забринута због утицаја Русије на Западном Балкану, дипломатски је оценила да је регион изложен вишеслојним изазовима и тензијама. Нагласила је, међутим, да ниједна друга сила у свету нема већи утицај у погледу добрих ствари на Западном Балкану од ЕУ.
То мишљење је, такође, еволуирало већ за три месеца.
„На Западном Балкану располажемо са огромним могућностима утицаја које не користимо у пуној мери“, рекла је Могеринијева и упозорила: „Ако ми не будемо радили на томе, радиће други“.
Шта се то у међувремену догодило, па је за пола године Европска унија укњижила „далеко највећи позитиван утицај на Балкан“, те Могеринијева не брине због утицаја Русије у региону. Управо у то време смо се наслушали свакаквих црних сценарија за земље Балкана са Русијом у главној улози. У све се меша, оптуживали су из ЕУ и НАТО-а.
И тако, када су видели да им иде од руке, пошто су имали одлучујући утицај на спречавање Хилари Клинтон да заседне у Белу кућу, Руси су заређали по Европи. Те мешали су се у изборе у Француској, те хушкају Шкотску на референдум за отцепљење од Британије, те можда је била умешана у гласање за излазак Велике Британије из Европске уније, ево сада и у подршку сецесији Каталоније.
Али није јој било доста роварења по ЕУ, него се „острвила“ и на земље Западног Балкана не би ли спречила њихово приклањање НАТО-у. Организовала је, ето, Русија да Македонци на парламентарним изборима не изгласају Зорана Заева, па су морали у помоћ да зову америчког званичника Хојта Брајана Јија да се умеша спасоносним решењем званим „тиранска платформа“. У Црној Гори је у последњи час, усред парламентарних избора, осујећен државни удар у руској режији, а директном подршком Републици Српској Руси руше Босну и Херцеговину. Србија већ забасала стазама војне неутралности.
„Прекините са мешањем у друге земље које имају суверено право да одреде своју владу и како ће функционисати“, завапио је пре само пет дана командант НАТО снага у Европи, амерички генерал Кертис Скапароти. То је, како је рекао, „разлог за забринутост држава НАТО-а“.
Између забринутог НАТО-а и безбрижне Могеринијеве, косовски премијер Рамуш Харадинај се приклонио јачем. На данашњој конференцији „НАТО и Западни Балкан — регионална динамика у глобалним изазовима безбедности“, међу највећим опасностима Харадинај је навео управо мешање Русије. Рамуш Федерики, изгледа, не верује.
Шта би шефици ЕУ дипломатије да после свега такорећи стане на страну Русије која годину дана не престаје да негира оптужбе. Да ли јој се омакла најновија изјава. Или и није, као што сигурно није британском министру спољних послова Борису Џонсону и шпанском премијеру Маријану Рахоју.
Коментаришући изјаву премијерке Терезе Меј, која је изразила забринутост због наводних покушаја Русије да се меша у демократије страних држава, Џонсон је рекао:
„Не, нисам видио ниједан, апсолутно ниједан доказ за то. Колико ја знам они нису играли никакву улогу.“
Шпански премијер је изјавио да није видео доказе о мешању руских власти у политичку ситуацију у Каталонији.
А можда је Могеринијева рекла управо оно што мисли. Као и Џонсон и Рахој и, вероватно, добар део ЕУ елите. Али опортуно је понављати исту мантру о мешању Русије. Тако то тражи „велики брат“ чија је у Бриселу последња. А он најбоље на свету зна шта значи мешати се у унутрашње ствари других држава. Упорно то демонстрира деценијама, не бирајући средства.
