„Некако смо се зауставили на путу ка Ољхону (највеће острво на Бајкалу) и видели Кинезе како иду негде са огромним џаковима. Погледали смо за њима — нисмо угледали депонију, али јесмо гомилу разбацаног смећа. Упутимо примедбу, а они ће: ’Ту се ђубре ионако налази, па смо и ми бацили‘“.
Тешко их је кривити, још теже некако зауставити, а Анастасија им верује: „Заиста, неко је први бацио то смеће тамо. Прљаве плаже, хаотични и неорганизовани туризам су, уопштено, проблеми Бајкала“.
Одакле долази бајкалска прљавштина?
Туристичка места на Бајкалском језеру редовно се контролишу. Редовно се бележи незаконито одлагање отпада у најдубљем језеру на свету. Вода у њему је изворно чиста, али отпад из реке Селенга (из градова Монголије и руских предузећа и одводних канала) и од нелегалних малих хотела и туристичких центара дуж обала целог Бајкала увек стиже тамо.
Само према резултатима недавне тужилачке провере откривено је да већина објеката за рекреацију у Ољхону функционише илегално и баца отпад у језеро.
Испоставило се да су само три туристичка центра на острву заиста туристички објекти (од 19 прегледаних). Земљиште је у шеснаест случајева било регистровано за индивидуалну градњу или као сеоско домаћинство и стога се не може сматрати намењеним за пријем туриста. Раније су се појавиле информације о различитим кршењима закона и у осталих педесет рекреативних центара округа Ољхон.
Поред тога, као резултат ревизије утврђено је да више од половине центара за рекреацију нема дозволе за коришћење подземних вода. У овом случају стање бунара не испуњава неопходне санитарне захтеве.
„Утврђене су бројне чињенице о локацији рупа са отпадом и пољских тоалета. Систем за прикупљање текућег отпада у домаћинствима није успостављен, сви туристички објекти одводе канализацију у земљу, чиме се наноси штета земљишту и водним ресурсима“, рекли су представници тужилаштва Иркутске регије.
Кинески туристи: добродошли гости или окупатори?
А где је ту Кина? Однедавно, власници малих хотела и хостела све више су имигранти из Кине. Купују се парцеле у бајкалским насељима, изграђене су ниске зграде, долазе кинески туристи. Само, прихода од свега тога у локалним самоуправама практично нема: све нове куће или викендице претворене су у мале хотеле, а у већини случајева се сматрају приватним власништвом, односно обичним кућама, а туристи — нешто као гости домаћина. А од њих нема наплате пореза.
Према подацима компаније „Ростуризам“, број кинеских туриста у Иркутској регији је 2016. године порастао за 158 одсто у односу на претходну годину.
На Бајкалу се кинески туристи понашају слично као и свуда: држе се у групама, једу на провереним местима, сувенире и поклоне обично купују у својим продавницама (чешће него у конвенционалним руским). Путују углавном преко јефтиних кинеских туристичких агенција (понуде руских туроператора у поређењу са њима су већ неконкурентне).
Тако милиони јуана, уз помоћ кинеских водича који воде туристе у продавнице својих сународника, остају у кинеском бизнису.
„Путовање у Русију преферирају парови који имају брачне партнере педесетих година“, каже Ана Сибиркина, шефица удружења „Свет без граница“ Кинеског пријатељског туристичког удружења. „Најчешће долазе у Москву и Санкт Петербург. Да би удахнули чист ваздух, највећи број туриста са ранцима на леђима шаље се на обале језера Бајкал“.
Скоро читаво подручје око језера Бајкал је заштићено и на њему се ништа не може градити.
„А у селима и насељима ипак можете купити парцелу“, каже блогерка Анастасија Јемељанова.
„Нико не брани да се од локалног становништва купи земља и изгради кућа, можда не на 20 метара од воде, али веома близу. Тако су се, у ствари, на обали језера Бајкал и нашли Кинези, према којима се мештани односе веома толерантно и пријатељски“.
Математика је једноставна: новац који би кинески туристи могли да донесу руском буџету и руском бизнису враћа се у Кину, а бајкалска вода, земљиште и ваздух страни држављани практично користите бесплатно.
Проблеми туристичког Бајкала
У сваком случају, главни проблеми туристичке индустрије око језера Бајкал нису повезани само са гостима из Кине. Да, периодично се на друштвеним мрежама појаве огорчени коментари о чињеници да Руси одбијају да се сместе у хотеле у којима су боравили кинески туристи (они наводно тамо кувају храну, а специфичне мирисе је тешко „отерати“ из дрвених кућица).
А за уклањање смећа власници кинеских „хотела“ не плаћају апсолутно ништа!
Али, након свега, исте депоније смећа се појављују у заштићеним подручјима у знатно већем броју управо након руских туриста, а оне су на овим местима веће од кинеских.
За поређење: у првих девет месеци ове године Иркутску област посетило је око 120 хиљада туриста из Кине.
„Ово је 10 одсто од укупног броја долазака туриста у регион“, саопштено је Спутњику из прес-службе Владе Иркутског региона. „Што се тиче прикупљања отпада, а то је један од највећих проблема, тренутна ситуација остаје изузетно напета и захтева хитну интервенцију и консолидацију свих расположивих снага и средстава. Једина депонија у области Ољхона заправо није у стању да акумулира толики обим смећа“.
По мишљењу руског председника Владимира Путина, који је посетио Бајкал у августу ове године, „неконтролисана ситуација са тзв. дивљим туристима доводи до спонтаних депонија на обали и бацања остатака у акумулације“ као и да „жеља предузетника да максимизирају потражњу за бајкалским путовањима иде до те мере да они најчешће игноришу еколошке норме“.