Не сумњамо да би Бакир Изетбеговић давно признао независност Косова да је могао, али то, с обзиром на устројство БиХ, и даље може само да прижељкује. Џаба је потом неуспело покушао да изјаву која му се отела, а можда и није, представи као новинарску непрeцизност.
У сваком случају, изазвао је реаговања с обе стране Дрине, али и такозване међународне заједнице, односно Америке. Таман што су данули душом од силног објашњавања како Каталонија није што и Косово, сад су морали поново да држе лекцију понављачима Србима. И тако нас је Амбасада САД у Сарајеву просветлила како РС и Косово и Метохија нису исто.
„Став Владе САД о овом питању је јасан. Не постоје паралеле између Републике Српске и Косова. БиХ је била суверена и међународно призната држава и пре Дејтонског споразума. САД и остале чланице међународне заједнице су у потпуности посвећене суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине“, поручили су из Амбасаде САД.
Тако су нама неукима објаснили да је БиХ била суверена и међународно призната држава, замислите и пре Дејтонског споразума, још од 1992. године. И сада би Срби њу да разваљују. Није то исто као када Албанци траже самосталну државу на Косову и Метохији од Србије која је независна „тек“ од 1878. и Берлинског конгреса. Да прескочимо средњи век.
Али, шта да радимо када су „САД и остале чланице међународне заједнице у потпуности посвећене суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине“, а не желе да се посвете суверенитету и територијалном интегритету Србије. Иако би требало. Јер, у Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација дословце пише да је доносе „поново потврђујући приврженост свих држава-чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и анексу 2, поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово“.
Али за САД су „јачи“ Дејтонски споразум и Устав Босне и Херцеговине „који не нуде права било ком од два ентитета да се отцепе од БиХ“. Као да Устав Србије то нуди.
Наравно да не нуди, као што не нуди ни шпански Каталонији, али је та фамозна међународна заједница за каталонски неуставни референдум о отцепљењу рекла — „но пасаран“. Шпанија је једна и јединствена.
Извршна директорка Европског фонда за Балкан Хедвиг Морваи покушала је да објасни. Случај Каталонија се, каже, одвија у једној чланици Европске уније, а Србија то ни дан-данас није! Такође, додала је, за државу која је постојала у време када су се на Косову појавили сецесионистички покрети не може се рећи да је била демократија. „То је огромна разлика, и зато је тешко сада инсистирати на некој правичности — зашто ови могу овако, а они нису могли онако“.
Ето зашто Албанцима са Косова и Метохије није требало чак ни да организују неуставни референдум. Ем нисмо у ЕУ, ем нисмо знали за демократију. Објашњење би пре пристајало рубрици — „Веровали или не“.
Тако је било и септембра 2014. када су у питању „српска права“. И док се званични Брисел није изјашњавао о референдуму о независности Шкотске, из ЕУ је послата јасна порука да за њу постоји само јединствена Босна и Херцеговина и да се на референдум о сецесији РС и не помишља.
Један од ретких из међународне заједнице који је још 2007. године дао за право оцени Срба да су Косово и РС одличан пример двоструких стандарда Запада, био је амерички професор либанског порекла Валид Фарес, који је био и спољнополитички саветник у изборној кампањи садашњег америчког председника Доналда Трампа.
Подсетио је да је међународна заједница током ратова ′90-их година одмах признала право на отцепљење Хрватској и БиХ, док никада није одговорила на питање — зашто Хрвати и Муслимани могу да се отцепе од Југославије, а Срби не могу да примене исто право у односу на Хрватску и БиХ.
Албанци, каже Фарес, јесу већина у покрајини на коју полажу право, али су то и Срби у Републици Српској, на коју полажу право у Босни. Дакле, ако се Албанцима да право на самоопредељење, иста права треба дати и Србима у Босни, закључио је тада Фарес.
Али мишљење једног америчког професора и спољнополитичког аналитичара није исто што и интерес САД на Балкану. А он се са српским, очигледно, не поклапа.
