То значи да ће се од страних медија у Русији тражити да учине исто оно на шта су у САД били приморани наведени руски медији — да се, за почетак, званично региструју као страни агенти. А, даља процедура ће бити, у већој или мањој мери, иста као у САД.
Одлуку о томе ко је страни агент а ко не доносиће Министарство правде Руске Федерације, а такође ће одређивати и друге конкретне мере.
„Ради се о могућности да извршна власт доноси реципрочне одлуке према оним земљама у којима се ограничавају рад и слобода говора руских новинара“, рекао је потпредседник парламента Петар Толстој.
Руски званичници истичу да је усвајање нацрта закона наметнута одлука, која неће утицати на слободу говора.
Амандман је усвојен на закон о вансудском блокирању сајтова организација које су забрањене у Русији.
Нацрт закона изгласан је готово једногласно, а да би ступио на снагу потребно је да га одобри Савет Федерације и потпише руски председник.
Он представља измену постојећег закона из 2012. године који се досад односио само на невладине организације.
„Ако је медиј препознат као агент, онда ће он радити на исти начин као што раде НВО страни агенти“, нагласио је Толстој.
Ко би могао да се нађе на удару новог закона
Етикету „страног агента“ могу да добију медији регистровани у иностранству или они који добијају новац од страних државних органа или компанија, или руских компанија са страним финансирањем, без обзира на њихову организациону и правну форму.
Како је раније објављено, на удару новог руског закона неће бити дописништва, страни дописници који раде на територији Руске Федерације, који су добили акредитацију руског Министарства спољних послова.
Нови закон се, како је прецизирано, неће односити на руске медије, укључујући и оне које имају удео страног капитала (до 20 одсто).
Нацрт закона је, објашњавају аналитичари, првенствено уперен на америчке медије, али може да обухвати и друге у случају „непријатељских дејстава“.
Званичан списак страних медија који би могли да потпадну под нови закон није објављен, али су руски званичници раније помињали „Слободну Европу“, „Глас Америке“, Си-Ен-Ен и „Дојче веле“. Међутим, заменик председника „Јединствене Русије“ Андреј Исајев изразио је наду да се немачки медији неће наћи на удару новог закона.
Шта чека медије — стране агенте
Након добијања статуса „страног агента“, медији ће имати ограничења и обавезе које има низ непрофитних организација — страних агената.
Ти медији биће обавезни да уз своје материјале — могуће и на друштвеним мрежама — објаве статус „страни агент“, као и да пријављују своје активности. Осим тога, као и непрофитне организације, медији — страни агенти ће бити у обавези и да квартално подносе финансијске извештаје Министарству правде, а уколико се на то оглуше, изгубиће право на рад на територији Русије. Руска штампа подсећа да су управо тако поступили и са руским медијима у САД.
Друге обавезе медија — страних агената одредиће Министарство правде.
Поједини експерти указују на то да руско законодавство за неиспуњавање обавеза предвиђа само новчане казне до 300.000 рубаља (око 4.200 евра) и до две године затвора за поновљене прекршаје, док је америчко законодавство руководству РТ претило казнама и до пет година затвора.
„Под претњом хапшења уредништва и одузимања имовине, канал РТ су приморали да се у САД региструје као страни агент. То је нечувен корак“, оценио је амерички новинар Макс Блументал, а преносе руски медији.
С друге стране, према руском закону о непрофитним организацијама, страни агенти немају права да у било каквој форми учествују на политичким изборима, али по свему судећи то правило неће важити за медије.
Председник Комитета за информациону политику Државне думе Леонид Левин појаснио је да нико неће спречити стране медије да извештавају са избора у Русији. Према његовим речима, изборни процес у Русији мора бити максимално отворен.
„Не мислим да ће страни медији у Русији масовно добијати статус ’страних агената‘. Осим тога, медијима је данас, у епохи интернета и друштвених мрежа, неважно да ли је он страни агент или није, када информације може да пласира са било које тачке света. Одређене проблеме због новог амандмана могу да имају ’Глас Америке‘ и радио-станице попут ’Слободне Европе‘, али те редакције неће затварати и нико не планира да им одузима акредитације“, сматра Вјачеслав Смирнов, директор научно-истраживачког Института за политичку социологију.
Међутим, намеће се питање под којим условима ће медији етикетирани као страни агенти моћи да раде, да ли ће, на пример, моћи да се акредитују за извештавање из Државне думе или са Путинове конференције за штампу.
„Не искључујем да ће се акредитација за неке догађаје одвијати по нешто сложенијим, строжим процедурама, а могуће да неким догађајима неће имати приступа. Ово су, наравно, моје претпоставке. Засад се зна да ће сајтови тих медија морати да садрже ознаку да се ради о страним агентима. Али руски читаоци већ знају ко је страни агент, тако да ту не видим проблем“, додао је Смирнов.
Подсетимо, ове мере су уследиле као одговор на то што је руска телевизија РТ регистрована у америчком Министарству правде као страни агент под притиском Владе САД. Реч је о суровом Закону o страним агентима из 1938. године, који је у САД усвојен уочи Другог светског рата како би се земља заштитила од нацистичке пропаганде.
