Афера је добила име „рајски папири“, а извире из докумената (њих 13,4 милиона) које је анонимни извор дотурио њемачким новинама „Зидојче цајтунг“. Они су се обратили Интернационалном конзорцијуму истраживачког новинарства, који је координирао 96 водећих свјетских медија, а они ће, тврдо обећавају, утврдити да ли, у оквиру закона који одобравају пословање у офшор зонама, има „неетичког“ понашања и избјегавања плаћања пореза и сакривања идентитета власника капитала. Водећи међу водећим глобалним медијима су „Њујорк тајмс“, „Гардијан“ и Би-Би-Си, па то, само по себи, привлачи допунску пажњу.
У првим написима се констатује да је офшор пословање распрострањеније неголи се мислило (не зна се ко — они сами, или неко трећи) и да њему прибјегавају велике фирме, попут „Сименса“, „Фејсбука“, „Најки“ или „Епла“. Такође се помиње и неких 120 имена познатих личности које се баве овим бизнисом.
Прије годину и по смо били свједоци сличне афере, под именом „Панамски папири“. Једна од „најснажнијих“ реакција на сличну причу је била одлука Европске уније да донесе „Директиву против избјегавања плаћања пореза“ (јул 2016. године), која ће се примјењивати (акобогда) од 1. јануара 2019. године. У односу на текућу причу, ЕУ је најавила формирање „Црне листе“ пореских рајева, а када ће она бити утврђена и шта ће тада десити, још увијек не знамо.
Када се ова два „медијска истраживања“ ставе у однос са економском реалношћу савременог свијета, онда једини коментар оваквог напора може бити: „Добро јутро, Колумбо!“ Наиме, проблем са офшор пословањем је далеко сложенији од начина на који га представљају медији главног тока. Стога се њихова „истраживања“ морају погледати из другог угла. Основано се може тврдити да она представљају својеврсну вакцинацију јавног мњења и припрему за прихватање пуне дозе отрова, након што би био створен својеврсни степен имунитета.
Процјењује се да постоји укупно 46 земаља (територија) које се могу дефинисати као офшор финансијски центри (по методологији ММФ-а), или 42 (по процјенама Форума за финансијску безбједност). Ипак, посебно су позната одредишта: америчка држава Делавар, Вашингтон ДЦ, Сејшели и Панама. Луксембург и Даблин су водећи офшор центри у ЕУ. На Кајманским острвима (Цаyман) има само 48.000 становника, али она представљају седмо по реду мјесто у свијету по обиму банкарских послова. На њима послује око шест стотина банака, са укупном сумом капитала од 1.442 милијарде евра. Порез на камате не постоји. Чувена њемачка „Дојчебанка“ овдје има 151 филијалу. Иначе, ова банка има укупно 499 пословница у пореским оазама широм свијета. Америчка „Ситибанка“ је одавно предводник у пословима сакупљања новца у који се не загледа, па су уз њу и везане бројне афере проистекле из прања новца мексичких нарко-картела.
У сам освит свјетске економске кризе 2008. године, у офшор центре се сливала моћна финансијска ријека. Ту се налазило четири хиљаде најпознатијих банака у улози „преносника“ који су остали „непознати“ и сакривени од порезника својих држава. Тада се 70 одсто финансијског промета у свијету обављало преко офшор тржишта. Преко 60 одсто промета на Њујоркшкој берзи остваривале су офшор компаније. Триста најбогатијих Американаца новац је држало на рачунима својих офшор компанија.
Двије трећине финансијских (хеџ) спекулативних фондова имале су сједиште у пореским рајевима, а ту су била и два милиона различитих пословних представништава са активом од 10 хиљада милијарди америчких долара. Као израз свега тога, вриједност међународних финансијских трансакција, током само једне недјеље, превазилазила је укупну свјетску трговину робом и услугама на годишњем нивоу.
Ниједна централна банка, ниједан тржишни ауторитет нити међународна институција нису имали никакав механизам контроле. Нико чак о свему није ни говорио. Посебно не поменути медији главног тока. Због чега сада прате муву која је узлетјела са тијела „невидљивог“ слона, ако ипак није у питању колективна „ментална вакцинација“?
