„Саргсјан је спреман да седи на две столице — у Евроaзијском савезу и ЕУ, да добија економску, финансијску и чак војну помоћ и Москве и Брисела, што није успело још ниједном лидеру на постсовјетском простору“, пише руска „Газета“.
Аналитичари, међутим, сматрају да је Јерменија принуђена да седи на две столице, јер се земља налази у тешком положају.
„Земља се налази у веома тешким спољнополитичким условима, има две затворене границе — са Турском, која се солидарише са Азербејџаном по питању Нагорно-Карабаха, а такође и са Азербејџаном. Да би изашла из те изолације, Јерменија је принуђена да води вишесмерну политику. То се не тиче само Русије и ЕУ него, например, и Ирана, са којим Јереван такође успоставља сарадњу. Па, и сами Јермени говоре: ’Руси нас сматрају за прозападне, а западњаци — за проруске‘“, каже за Спутњик Константин Тасиц, научни сарадник сектора за кавкаске студије Руског института стратешка истраживања.
Очекује се да ће Јереван на предстојећем самиту „Источног партнерства“, 24. новембра у Бриселу, потписати нови правни документ — „Споразум о свеобухватном и проширеном партнерству“ са ЕУ.
Подсетимо, пројекат „Источно партнерство“, инициран од стране Европске уније, обједињује Азербејџан, Јерменију, Белорусију, Грузију, Молдавију и Украјину и има за циљ прилагођавање бивших совјетских република, њихове политичке структуре и економије за прикључивање ЕУ.
Јерменија је још 2013. године планирала да потпише споразум са ЕУ о асоцијацији и стварању зоне слободне трговине. Потписивање таквог документа је први корак ка придруживању ЕУ. Земља која је у зони слободне трговине добија царинске олакшице и прима грантове.
Јереван је већ добио десетине милиона долара у оквиру програма „Источног партнерства“, а мала Јерменија је, како тврде руски медији, у оквиру овог програма чак постала један од највећих прималаца средстава по глави становника.
Међутим, Саргсјан се (не)очекивано окренуо према Евроазијској економској унији, а почетком јануара 2015. године Јерменија је ушла у ту унију.
Бројне олакшице и повластице које су тада обећане Јеревану пале су на Русију, као највећег играча и Евроазијском савезу. Например, само прошле године Јереван је добио од Москве 200 милиона долара за набавку производа војне намене и још 40 милиона долара кредита по повољним условима од Евроазијске банке развоја.
Аналитичари наводе да је финансијска помоћ ЕУ скромнија и да су „мале шансе“ да ће Брисел бити издашнији од Москве по том питању.
„Мале су шансе. На Кавказу има држава, које су потписале са ЕУ Споразум о асоцијацији и стварању зоне слободне трговине, али ми не видимо да постоји драстично повећање инвестиција или трговине са Западом. Пример је Грузија. И европски експерти указују на то да ће ефекат тог споразума бити видљив тек у даљој будућности, али да би до тога дошло производи тих кавкаских земаља морају да одговарају високим европским стандардима. Дакле, само ако се испуне ти услови те земље ће моћи да повећају испоруку робе на тржиште ЕУ и трећих земаља. Али, то је нека далека будућност, а сада Русија игра кључну улогу у инвестицијама и у трговини у Јерменији, и таква ситуација ће се до даљњег наставити“, сматра Тасиц.
Јерменски политиколог Виген Акопјан је уверен да потписивање Споразума о партнерству са ЕУ неће покварити односе Москве и Јеревана.
„Јерменија већ 20 година води политику, како је код нас зову, „комплементарности“, и то чини врло успешно. Потписивање споразума са ЕУ неће донети никакве проблеме у односе са Русијом, јер за Јереван остају приоритетне обавезе потписане приликом приступања у Евроазијску економску унију. Сигуран сам да су све тачке споразума са ЕУ још у почетној фази договорене са Москвом. Подсетићу да је 2013. Јерменија била на прагу потписивања озбиљног споразума са ЕУ о придруживању и стабилизацији, сличном оном који су потписале Украјина, Грузија и Молдавија, али је Јерменија променила мишљење и неочекивано за многе објавила да улази у Евроазијски савез. Од тада никаквих проблема није било са седењем на две столице и не очекују се“, сматра Акопјан.
Међу политичарима и аналитичарима постоји и мишљење да би Јерменија могла да постане мост, који ће повезивати ЕУ са Русијом и другим земљама Евроазијског економског савеза, а такође и да би могла да допринесе отопљавању односа између Брисела и Москве.
„Мора се узети у обзир чињеница да Јерменија није једина земља која, као члан Евроазијске уније, развија интензивну сарадњу са ЕУ. Још прошле године Казахстан је потписао по садржају сличан документ. Јерменија последњих година покушава да буде мост, не само у региону, например, између Ирана и Евроазијске уније, већ и између различитих међународних организација и институција. Односи између Русије и ЕУ нису најбољи, а Јерменија може да покуша да помогне да стране пронађу тачку додира“, закључио је Акопјан.
Медији указују и на то да би партнерство Јерменије са ЕУ могло да погорша ситуацију између ОДКБ-а и НАТО. Како објашњавају, у случају пооштравања ситуације и интезивнијих борби између Јерменије и Азербејџана око Нагорно-Карабаха Русија ће бити обавезна да учествује у решавању конфликта у оквиру ОДКБ-а.
Јерменија је чланица ОДКБ-а, а Азербејџан и његов „старији брат“ Турска (чланица НАТО-а), радије сарађују са Северноатлантским савезом.
Међутим, аналитичари сматрају да партнерство са ЕУ неће зближити Јерменију са НАТО алијансом.
„Као прво, у Јерменији су инсталирани ракетни системи ’Искандери‘, које су Јермени купили на кредит, и тамо се налази руска војна база. Осим тога, ’Источно партнерство‘ не подразумева обавезе у области безбедности. Једино што могу да ураде Европљани је да помогну у решавању конфликта на Кабараху, али су те методе више везане са активизацијом цивилног друштва, и до сад на Кавказу нису успели ништа да нормализују. Јерменија неће у НАТО, иако у тој земљи одавно раде НАТО-лобисти, постоји и информациони центар НАТО-а, али свеједно ниво њихових односа са Северноатлантским савезом је далеко мањи него са ОДКБ-ом. Осим тога, Русија пружа Јерменији различите врсте помоћи, и уз то испоручује оружје по повољнијим ценама. Не треба заборавити и да је Турска чланица НАТО-а, тако да Јерменија у сваком случају не би хрлила ка Алијанси. То јест, у овом тренутку НАТО не може понуди Јеревану то што може да им понуди Русија“, закључио је Тасиц.
