Ни ауторитет суда у Лондону када је у питању случај „Агрокор“, изгледа, није од посебног значаја. Свако би да извуче максимум од највећег концерна у региону који је на издисају.
Данас је Окружни суд у Љубљани саопштио да је прихватио жалбу „Збербанке“ и одбацио ваљаност „лекс Агрокора“ за Словенију. На тај начин ће руска банка, највећи кредитор „Агрокора“, моћи да затражи „Меркатор“ у замену за дуг, одмах су прокоментарисали хрватски медији. А „Агрокор“ јој дугује 1,13 милијарди евра.
Суд је објаснио да начин спровођења реструктуре „Агрокорa“ који је изабрала Хрватска изједначава повериоце који су у различитим положајима. Тако би, по „лекс Агрокору“, повериоци који имају потраживања према боље стојећим деловима „Агрокоровог“ конгломерата били плаћени слабије него иначе, и супротно. А то није у складу са словеначким стечајним законом.
По оцени професора на љубљанском Правном факултету Михе Јухарта, сада ће „Збербанка“, највероватније, покушати да стекне већи део „Меркатора“ на суду. И министар привреде Словеније Здравко Почивалшек, после најновије одлуке суда, сматра да ће она омогућити стабилизацију „Меркатора“ на бржи и ефикаснији начин. Признао је, међутим, да ће сада повериоци „Агрокора“, а „Збербанка“ је највећи, моћи да захтевају плаћања из „Агрокоровог“ удела у „Меркатору“, који у Словенији запошљава око 11.000 људи.
А од њега би се имало шта наплатити. Пре три године „Агрокор“ га је купио за 544 милиона евра и он се и даље држи. Како је саопштила његова управа пре два дана, за девет месеци ове године забележио је нето добит од 9,9 милиона евра за разлику од губитка од 1,7 милиона евра који је укњижио у исто време прошле године.
Одлука суда у Љубљани дошла је само два дана пошто је и Кантонални суд у Сарајеву, такође, одбацио „лекс Агрокор“ јер би, како је образложио, његово признавање било супротно правном систему БиХ који не познаје институт ванредне управе у трговачком друштву.
Уз „Ледо“ и „Сарајевски кисељак“, у БиХ делује и трговачки ланац „Конзум“, и они заједно запошљавају више од 4.000 радника. Рамљак је одмах најавио тужбу на ову пресуду.
Интересантно је да су одлуке оба суда дошле само недељу дана пошто је суд у Лондону одлучио управо супротно, да се „лекс Агрокор“ примењује свуда где има „Агрокоровог“ власништва, о чијој судбини ће одлучивати ванредна управа хрватског концерна који у региону запошљава око 60.000 људи.
Не чекајући одлуку лондонског суда, још половином октобра, премијерка Србије Ана Брнабић је ванредном управнику „Агрокора“ Анту Рамљаку саопштила да се у Србији „лекс Агрокор“ неће примењивати. Тако су још почетком лета на захтев „Збербанке“ и „Банке Интеза“ одлучили Привредни суд у Београду и суд у Зрењанину. Тиме је Агрокору забрањено да располаже имовином у „Дијаманту“ и „Фрикому“, фирмама у његовом власништву у Србији. Оне заједно са „Меркаотором С“ запошљавају 11.000 људи.
Али суд у Лондону има још посла. Пошто је завршио по тужби Рамљака, сада је на реду да одлучи о тужби „Збербнанке“ упућеној још пре Рамљакове због кредита од 450 милиона евра датог „Агрокору“ на основу фризираних извештаја о полсовању. Ту, међутим, замешатељству није крај јер је „Збербанка“ најавила подношење још једне тужбе због тога што је принудна управа „Агрокора“ одбила да призна њена потраживања.
Принудно руководство „Агрокора“ је прошле недеље саопштило да не признаје дуг „Збербанке“ зато што је банка предала тужбу судовима и у Великој Британији, Словенији и Србији, а хрватски закони не признају дуг ако давалац кредита настоји да га наплати у иностранству.
„Ми ћемо настојати, ако треба и на суду, да повратимо свој новац. Такво понашање садашње управе ’Агрокора‘ према једном од главних кредитора се не може схватити другачије него као уцена“, изјавио је први човек „Збербанке“ Герман Греф, који је хрватском државном тужиоцу пре месец дана у Сочију већ уручио кривичну пријаву „Збербанке“.
Како год да се заврши овај колоплет од тужби, пресуда и жалби, извесно је да ће „Збербанка“, као и они мањи повериоци, и у најповољнијим околностима намирити мањи део дуга, не више од око 30 одсто, сматрају економисти.
Питање је само колико ће то за неке бити подношљиво. „Збербанци“ се највише дугује, али је и она у целој причи најмоћнији играч. То је потврдила и анегдота са састанка хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић и председник Руске Федерације Владимира Путина.
Када је на питање упућено Грефу колико годишње зарађује „Збербанка“ добио одговор да јој је добит између 12 и 13 милијарди евра, узвратио је констатцијом: „Која шкртица, проблем му је једна милијарда“.
То, наравно, није спречило Грефа да одмах ту у Сочију хрватском тужиоцу уручи кривичну пријаву против „Агрокора“. Јер, како је кратко прокоментарисао Путин, „Збербанка“ је финансирала „Агрокор“.
