Таква ситуација нарочито забрињава земље Источне Европе, које се плаше да то оружје не заврши код њих.
„Систем пограничне сарадње између Украјине и ЕУ сада је тако успостављен да Кијев практично не контролише своје западне границе. Као резултат тога, нелегално оружје дефинитивно може да стигне у Европу, а ако узмемо у обзир да у Херсонској области има исламиста, није искључена ни варијанта да украјинско оружје заврши у рукама терориста ДАЕШ-а, који планирају терористичке нападе у ЕУ“, каже за Спутњик Антон Бредихин, научни сарадник Центра за постсовјетска истраживања Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука.
Званично, у рукама грађана се налази само милион јединица оружја, а већина њих је ловачко. Међутим, извор РТ тврди да се за последње две године број нелегалног оружја утростручио, а да главни део долази из ратне зоне — Донбаса.
„Нелегално оружје је почело да се појављује у Украјини још деведесетих година, и то у западном делу земље, где су се појавили кампови за обуку националиста, а током Мајдана смо видели да таквог оружја има много, јер су сви напади на административне зграде извршени помоћу њега. После почетка операције у Донбасу дошло је до даљег наоружавања тј. повећања количине оружја у земљи. Притом, ја сам убеђен да су у тај бизнис укључене политичке елите. Интересантно је, на пример, да је у септембру дошло до експлозије складишта муниције у Виници, а у том региону су пословни интереси председника Порошенка. Експерти претпостављају да је разлог експлозије била или диверзија или покушај скривања доказа од крађе муниције“, наводи Бредихин.
Трговина оружјем се у Украјини претворила у уносан бизнис. Купити оружје је, како наводи извор РТ, постало лако и јефтино — цене су у последње две године пале три пута, па се тако аутоматска пушка марке „Калашњиков“ може купити за 800 долара, пиштољ „Макарова“ за 400, а граната Ф-1 за само 15 долара. То су најниже цене у Европи, тако да је трговину готово немогуће зауставити.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Украјине, за девет месеци ове године заплењено је више од 2.200 јединица нерегистрованог стрељачког оружја, док је прошле године та цифра била три пута мања — 769. За 40 одсто порастао је број случајева незаконите трговине оружјем — 7.100.
„Актуелне украјинске власти не само да треба да спроведу реформе обећане ЕУ, него треба да воде и оштрију политику према групама које се баве тим бизнисом. Међутим, у садашњим околностима тешко да је то могуће: треба завршити операцију у Донбасу и пооштрити контроле над националистичким групама, које користе оружје како у међусобним обрачунима тако и против других грађана“, закључује Бредихин.
Законодавци покушавају да се боре против незаконитог тржишта оружја у Украјини пооштравањем казнених мера за незаконито држање оружја, што се сада кажњава затвором од три до седам година.
Опозиционар Александар Вилкул оценио је да је стварање приватних армија и губитак контроле над оружјем очекивано дало негативне последице као што су пуцњаве, убиства, експлозије аутомобила.
Он је нагласио да је неопходно зауставити тај хаос, у ком свака особа која излази на улицу „ризикује да ’попије‘ метак или гелер“.
Вилкул се залаже за увођење ригорознијих казни, а у предлогу закона који припрема, он тражи да максимална казна затвора за незаконито држање оружја буде повећана са седам на 12 година.
Он је као пример навео и неколико земаља. Према његовим речима, у Пољској је максимална казна по тој основи осам година, у САД — 10, а у Белорусији — 15 година затвора.
