Посла има још много — сада треба прећи на политичке процесе и помирити зараћене и завађене стране, оцењују руски аналитичари, након састанка руског и сиријског председника, Владимира Путина и Башара ел Асада, у Сочију.
„Састанак је показао да политичко регулисање ситуације у Сирији улази у најважнију фазу. Један од главних праваца биће укључивање суседних држава и њихових лидера у овај процес, јер играју веома важну улогу у унутрашњим догађајима у Сирији. Није случајно што ће се за два дана састати лидери Турске, Ирана и Русије. Осим тога, одређену улогу играју и друге земље региона. Сада се говори о томе да је веома важно да земље које су се нашле ’на различитим странама барикада‘ схвате да нема повратка у прошлост, да је Сирија на путу повратка свог суверенитета и успостављања државности. Покушаји да се та земља подели, распарча, како су се неки надали, пропали су. Убудуће се мора деловати тако да се не дозволи преосталим непријатељима Сирије да успоре процес обнове“, рекао је за Спутњик оријенталиста Јуриј Зинин.
Русија је у сиријском конфликту одиграла главну и одлучујућу улогу. Москва је пружила помоћ у војној техници, слањем своје војске у ту земљу и огромним бројем саветника — управо су руски официри обновили сиријску армију после догађаја 2012-2013. године.
Аналитичари сматрају да је главни значај учешћа руских Ваздушно-космичких снага у Сирији био тај што нису дозволили директну војну инвазију САД у Сирији. Како кажу, да се Русија није умешала у тај сукоб, сиријска држава не би опстала и вероватно би земља данас била распарчана на делове, а водиле би је марионетске власти, које би биле под контролом Вашингтона.
С друге стране, Путин је током састанка са Асадом рекао да се антитерористичка операција у Сирији ближи крају, а то је покренуло и питање о останку руских војних снага у тој земљи.
Војни експерти сматрају да ће руске војне базе остати у Сирији и после завршетка операције, а да ће број војника копнене војске и Ваздушно-космичких снага бити смањен.
„Мислим да ће та операција трајати још неколико месеци. Наша база у Хмејмиму ће у сваком случају остати, а у крајњој мери тамо ће бити базирана барем једна ескадрила (најмање 12 авиона). У Латакији ће пункт за материјално-техничку логистику Ратне морнарице остати какав је и био. Извести војску није проблем, тим пре што је група копнене војске тамо мала, а авијација може да се повуче за неколико дана“, рекао је за Спутњик генерал-потпуковник у пензији Јевгениј Бужински, бивши шеф Међународне управе за споразуме Министарства одбране Русије.
Бужински сматра да оптимистичне прогнозе неких експерата да се рат у Сирији фактички може завршити до краја ове године, нису потпуно оправдане.
„Упркос оптимизму који постоји данас, било би преурањено рећи да ће се борбе брзо окончати. Ако би нам помогли Американци, можда би се борбе у Сирији завршиле до краја године, али они нам само сметају, пуштајући терористе и помажући им да се прегрупишу", рекао је стручњак.
Указујући на то да је ситуација у региону и даље нестабилна, руски експерти додају да ће војно присуство Русије у Сирији, у сваком случају, осигурати безбедност земље.
Аналитичари говоре и о томе да су терористи приликом повлачења чинили све да противнику нанесу што више губитака, због чега руским деминерима предстоји много посла. Такође, одређене групе милитаната из Сирије нису отишле, па постоје озбиљне сумње да ће они и даље правити проблеме сиријским властима. Стручњаци наводе да ће у том контексту бити потребна помоћ руских јединица за специјалне операције.
Неки аналитичари указују и на то да су монарси Персијског залива заинтересовани за транспорт свог гаса и нафте кроз сиријске луке, а да то може довести до директне војне агресије против Сирије. Ипак, стручњаци су уверени да се то неће догодити све док је тамо руска војска.
Први заменик председавајућег Одбора за одбрану и безбедност Савета Федерације Франц Клинцевич оценио је за Спутњик да „изјаве које су се чуле на састанку руског и сиријског председника сведоче о ’колосалном‘ продору у процесу војно-политичке стабилизације ситуације у Сирији и борби против тероризма у тој земљи“.
Сенатор је скренуо пажњу на изјаву Асада који је Русију назвао главним гарантом спољног немешања у послове Сирије.
Клинцевич је истакао и да предстоји тежак рад, с обзиром на то да је Сирија препуна агената утицаја и новца намењеног за њихове активности, али да ће тај посао и бити обављен.
Бивши председавајући Одбора за одбрану и безбедност Савета Федерације Виктор Озеров изјавио је да је Русија спремна да постане гарант спољног немешања у унутрашње послове Сирије, и да је спремна да предузме низ напора, између осталог и у УН.
Он је констатовао да се са завршетком активне фазе борбе против ДАЕШ-а у Сирији неће смањити напори многих међународних актера за спровођење својих спољних сценарија у Сирији, већ ће се, можда, и повећати. Међутим, како је рекао, успешно спровођење процеса у Астани уз учешће Турске и Ирана и укључивање Саудијске Арабије у овај процес, омогућава да се може рачунати на успех.
Шеф Одбора за међународне односе Савета Федерације Константин Косачов изразио је наду да ће САД извући закључке и да ће ефикасније сарађивати са Русијом и другим земљама у борби против тероризма, престајући да деле терористе на „добре и лоше“.
Косачов је додао да дејства САД у Сирији и другим областима, где се воде борбе против тероризма, изазивају „жаљење“.
Подсетимо, председници Русије и Сирије, Владимир Путин и Башар ел Асад, усагласили су се на састанку у Сочију да се војна операција у Сирији приближава крају и да сада треба прећи на политичке процесе. Састанак је трајао око четири сата, а лидери двеју земаља такође су разматрали и принципе одржавања Конгреса националног дијалога Сирије у Сочију.
Председник Сирије се током своје једнодневне посете Русији након разговора са Путином састао и са руководством Министарства одбране и Генералштаба Оружаних снага Русије.
