Док председник РС Милорад Додик позива опозицију на консензус око враћања отетих надлежности Републици Српској, у Бањалуци је одржан састанак председника владајућих и опозиционих странака са председником Парламента Недељком Чубриловићем.
Током недеље биће, најавио је Чубриловић, формирана комисија која ће за циљ имати усаглашавање политичког споразума власти и опозиције у РС, а на састанку је разговарано о односу власти у РС и БиХ, односима унутар БиХ, функционисању појединих система у РС и БиХ, као и о, како је Чубриловић рекао, рефлектујућем утицају спољног фактора.
Опозиција је предложила споразум о принципима политичког деловања и координације, а као њихови главни захтеви наводе се оснивање етичког комитета, доношење закона о пореклу имовине и привремена управа за јавне медијске сервисе РТРС и агенцију СРНА, што је, према речима аналитичара Анђелка Козомаре, главни захтев опозиције без кога — нема договора.
„Опозиција је сагласна са Додиком да је Дејтон добро очерупан на штету Републике Српске и представници опозиције су то више пута јавно истицали. Међутим, они нису спремни да потпишу било какву резолуцију са Додиком, чак и тако значајну као што је заједничко деловање за враћање надлежности, све док Додик не потпише и остале захтеве опозиције из споразума који је настао после јучерашњег заједничког састанка шест највећих партија у РС“, каже Козомара.
Додик неће учинити уступке опозицији у погледу РТРС и СРНА и то је разлог због чега до консензуса око заједничког деловања у погледу враћања надлежности неће доћи, додаје Козомара. Оно на шта би Милорад Додик пристао је, према Козомариним речима, закон о испитивању порекла имовине, који би на снагу ступио после избора, који треба да се одрже у октобру идуће године.
Када власт позива на политички консензус, то је обично знак њене слабости. Међутим, Додик и његов СНСД никада нису имали већу подршку грађана РС као сада, каже Козомара.
„Они су сигурно ојачали израженим националним деловањем и потпуно погрешним, сулудим деловањем савеза за промене у Сарајеву, у Савету министара и Парламентарној скупштини, којим су озбиљно оштетили РС и то народ види. Међутим, Додик жели заједничку декларацију из два разлога: прво, да се заиста покуша заједнички деловати да се врати део надлежности РС, а други разлог је то што он има велики проблем са кандидатом своје странке за председника Републике“, објашњава Козомара.
Ипак, када се говори о враћању надлежности, многи тврде да је тако нешто немогуће, да би то био дуготрајан процес, као и да са тим треба да се сложе политички представници другог ентитета који чини БиХ — Федерацију БиХ.
Треба тражити враћање надлежности на оним пољима где су надлежности, како каже, непотребно пренете на централне власти. Могуће је вратити делове надлежности који су пренети на Тужилаштво и Суд БиХ, који нису уставне категорије, каже Козомара.
„Суђења за ратне злочине остала би у надлежности Тужилаштва и Суда БиХ, али све друго, организовани криминал, дрога, прање новца… то би се вратило у надлежности ентитетских тужилаштава. Истовремено, била би угрожена надлежност СИПА, државне агенције за истраге и заштиту, затим обавештајне службе која је у потпуности противсрпска. Она такође није предвиђена Уставом, она је отета из надлежности РС. Затим, бројне агенције у којима места нису попуњена, али РС не може на њих да утиче, као што је Агенција за енергију или Агенција за заштиту животне средине. Све је то високи представник наметнуо на ниво БиХ“, објашњава Козомара.
Он подсећа да је Дејтонским споразумом предвиђено да Савет министара БиХ има свега три министарства, а да их сада има девет.
Без обзира на све несугласице, изгледа да се пут ка консензусу главних политичких фактора у РС око најважнијих питања лагано утире, а састанак главних политичких актера 19. новембра пружа наду грађанима РС да ће се политички прваци српског народа на крају усагласити о свим питањима, ма колико дуго разговори трајали.
Стиче се утисак да се Срби са западне обале Дрине лакше договарају око важних питања, него њихови сународници са источне обале. То је зато што су и власт и опозиција у РС сагласни да је угроженост Срба у БиХ као нације веома изражена, каже Козомара, и да се Срби све снажније гурају на маргину друштвених збивања.
„Ту су сагласни и једни и други. Проблем је неколико људи у Савезу за промене који, због личних интереса, због тих удобних фотеља у Сарајеву, у заједничким органима, пристају на све што од њих тражи СДА и Бакир Изетбеговић“, каже Козомара.
