Рекли сте да би Република Српска признала Косово уколико би то учинила Србија? Можете ли да појасните тај став, ако је правилно интерпретиран у јавности?
— Оно што ми у Бањалуци радимо јесте да пратимо Србију од почетка по том питању. Поштујемо став Србије везан за територијални интегритет, и у том погледу Република Српска се доследно понаша. Мислимо да је немогуће готово два идентична случаја у непосредној близини, како то жели Запад, различито посматрати и говорити о Косову да може да буде независно, а да Република Српска не може. Позиција Запада је од самог почетка била управо та да онемогући било какво позивање на идентичне услове. Дакле, о статусу Приштине и Косова одлучује Србија, чији став везан за територијални интегритет ми поштујемо, и због тога смо иза става Србије везано за све те одлуке.
Ваше цртање мапа пред камерама такође је изазвало пуно реакција. Да ли сте Ви ту можда злоупотребљени, или сте нешто друго хтели тиме да постигнете?
— Постављено ми је било хипотетичко питање које би подразумевало дугорочна решења. Оно што сам рекао може се сматрати неким мојим мишљењем, односно, као мој хипотетички одговор на хипотетичко питање. Ништа више. Званични став Републике Српске у том погледу је познат: не признајемо Косово и поштујемо територијални интегритет Србије. Апсолутно је јасно да Република Српска, уколико дође до било каквог покретања дефинитивног одлучивања о томе у Србији, сматра да треба да се на дневни ред стави и питање Републике Српске. Понављам, то је било хипотетички. Може то сада да употребљава и злоупотребљава ко како хоће. Има различитих мишљења о свему, а званични став је оно што је јавно и оно што се поштује.
После реакција које су уследиле, да Вам поново поставе такво питање, да ли бисте поново цртали мапе или бисте другачије поступили?
— Није кључно питање Косова, већ је кључно питање Републике Српске које сам хтео да апострофирам. Дакле, немогуће је разговарати о томе да неко одвоји Косово, а да Република Српска остане у Босни и Херцеговини. То је основна порука и те моје карте и тог мог става. Према томе, на хипотетичко питање — шта ако буде одвојено Косово, ако је то уопште могуће, ако је то констелација односа, онда је нама питање — шта са Републиком Српском? И то је кључно питање. Наравно, и даље тако мислим.
Јесте ли ову тему покренули јер сте осетили да је тренутак за отварање питања Републике Српске?
— Отварам питање Републике Српске упорно. Срби су прихватили Дејтонски споразум, а он је онда насиљем промењен и промењен је уставни поредак Босне и Херцеговине. Република Српска је тиме незадовољна и сматра да су јој тиме безочно отимали њено право и њене надлежности. У том погледу, Република Српска има право да каже, као страна-потписница Дејтонског споразума и страна за било какве договоре у оквиру Босне и Херцеговине, да је буквално грубо притиснута, малтретирана као република и да, супротстављајући се низу мера високог представника, није успела да заустави та срамна отимања њених надлежности. У таквој Босни и Херцеговини, Срби не мисле да живе.
Наравно, нисмо авантуристи. Упорно упозоравамо и мислимо да Република Српска може да остане у Босни и Херцеговини само под условом да се врати уставни поредак у тој држави. Он данас не постоји. Уставни поредак Босне и Херцеговине је срушен насиљем високих представника, пре свега.
