Та пресуда ће се сигурно употребити као инструмент притиска на власти у Београду, а пре свега у Бањалуци, како би Република Српска одустала од осамостаљења, сматрају руски аналитичари. Стручњаци верују да ће Младићев правни тим уложити жалбу на пресуду, али се боје да то неће ништа променити.
„Хашки трибунал је пристрасан и необјективан. Сматрам да су адвокати генерала Младића убедљиво доказали да је он невин по основним тачкама оптужбе, попут Сребренице или опсаде Сарајева, али би управо због исполитизованости трибунала било чудно очекивати другу пресуду сем казне доживотног затвора. Али борба се наставља, јер ће Mладићев правни тим уложити жалбу на ову првостепену пресуду. Подсетила бих да је испоручивање Младића био један од услова који је Брисел поставиo Београду на путу ка ЕУ. Као што видимо, све то је била велика илузија и превара, зато што, према мом мишљењу, у следећих двадесет година нико неће примити Србију у ЕУ“, каже за Спутњик Јелена Гускова, директор Центра за проучавање савремене балканске кризе.
Доктор историјских наука и директор Института за словенске студије РАН Константин Никифоров истиче да је Хашки суд претворен у „политички инструмент“, а истовремено упозорава да ће се пресуда Младићу негативно одразити на цео регион.
„Ништа се неочекивано није догодило. Селективно правосуђе је горе од општег безакоња. Сетимо се како је исти тај Трибунал пустио на слободу генерала Готовину, албанске вође ОВК и Насера Орића. Требало је све осудити или све амнестирати. Приступ би према свима требало да буде исти, иначе се суд претвара у политички инструмент. Ова пресуда ће се негативно одразити на стабилност региона, опет ће почети приче о томе да је Република Српска геноцидна творевина. Јасно је да ће Младићева одбрана уложити жалбу на пресуду, алу у овом случају, нажалост, пресуда ће остати иста“, сматра Никифоров.
Петар Искендеров, виши научни сарадник Института за славистику РАН, каже да је ова пресуда била очекивана јер је Трибунал све ове године био антисрпски настројен.
„Хашки трибунал је од самог оснивања имао задатак да осуди политичке лидере Србије и лидере босанских Срба како би оправдао војне операције НАТО-а на Балкану, као и политику западних земаља према овом региону. Након што је изречена пресуда Радовану Караџићу, било је јасно да ће пресуда генералу Младићу бити још оштрија. Она ће се сигурно користити као инструмент притиска на руководство у Београду, а пре свега у Бањалуци, како би Република Српска не само одустала од планова који се тичи осамостаљења, него и од одбране својих права, која су загарантована Дејтонским споразумом“, сматра Искендеров.
Свака пресуда такозваног Хашког трибунала, који се никако не може назвати правосудним органом, није ништа друго него ругање представницима, углавном једног народа – Срба, истиче професорка руског Универзитета МГИМО, руски политиколог и публициста Јелена Пономарјова.
„То је јасно свима који се баве балканском проблематиком, јер се све ради да би се за ратне злочине прогласили кривим искључиво Срби. Судије не узимају у обзир ни моралне квалитете људи, ни старосно доба, ни здравље, а да не помињемо намештене оптужнице. Све те оптужнице су грубо политизоване и немају никакве везе са правом. А у политици, као што знамо, управљају само интереси одређених играча. Када је генерал Младић ухапшен, прво сам помислила да ће бити осуђен на доживотну казну затвора, између осталог и зато што тај човек зна истину и треба га спречити да је свету каже. И управо зато је сада наш задатак да ширимо истину коју треба да знају милиони људи, да пишемо о томе, да одржавамо научне конференције…“, рекла је Пономарјова.
Она истиче да је генерал Младић херој који заслужује поштовање и изражава наду да ће истина о њему једног дана изаћи на видело.
„Милиони људи не могу да греше – у Србији, у Републици Српској, и у земљама у којима живи велика српска дијаспора, генерал Младић је херој, војник, борац, то је фигура која заслужује проучавање и поштовање. Мислим да ће временом правда победити и истина о њему и његовим делима биће доступна и западним људима. У сваком случају, ова пресуда нема ништа заједничко са правом и правдом“, нагласила је она.
Пономарјова је навела да је Трибунал „показао своју неспособност да сарађује са другим земљама“, наводећи пример Русије, која је дуго захтевала да се обезбеди место за лечење, како је рекла, старог човека, али да је Трибунал то одбио.
