Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописник Политике из Немачке, за Спутњик каже да је Штајнмајер врло респектабилна политичка личност која поседује огромно искуство, нарочито у оваквим ситуацијама где треба показати дипломатску вештину и убедљивост.
„Ако је нешто добро за Ангелу Меркел, која се нашла у великој кризи, највећој у њеној иначе импресивној политичкој каријери, то је да управо Штајнмајер одлучује о њеној политичкој судбини. Он је са једне стране искусан дипломата, а са друге социјалдемократа, и те две ствари могу у овом тренутку Меркеловој много да користе. Управо данас је кључни састанак који ће пресудити да ли ће ипак бити нове ’велике коалиције‘ конзервативаца и социјалдемократа, јер ће Штајнмајер у председничком дворцу примити Мартина Шулца, кога треба да убеди да ипак прихвати један нови политички ’брак из рачуна‘ са Меркеловом“, објашњава Стојановић.
Према његовим речима, тешко је проценити да ли ће немачки председник у томе и успети.
„Ако то некоме може поћи за руком, онда је то дефинитивно Штајнмајер, иако треба имати у виду да би нова ’велика коалиција‘ са Меркеловом била заиста фатална за социјалдемократе, јер они у њој губе идентитет. На минулим изборима су катастрофално прошли, забележили су најлошији резултат у послератној историји једне врло, како је то и немачка канцеларка рекла, поносне и горде политичке странке са највећом традицијом у Немачкој. То је иначе најстарија немачка странка која је некада имала заиста велики углед и моћ, поготово у време великог Вилија Бранта“, каже Стојановић.
Када је реч о квалитетима немачког председника, Стојановићево мишљење дели и Екатерина Тимошенкова, заменик директора Центра за немачка истраживања Института за европске студије Руске академије наука.
„Штајнмајер је увек био симбол стабилности и одмерености, а на функцији шефа немачке дипломатије стекао је међународно поштовање и успео је да га ’конвертује‘ у поштовање у својој земљи. Може се рећи да је Штајнмајер уједињујући фактор и један од најомиљенијих политичара у Немачкој, управо захваљујући томе што води предвидљиву и свеобухватну политику, а његово мишљење много значи и за немачку канцеларку Ангелу Меркел“, оцењује Тимошенкова.
Она, међутим, сматра да углед немачког председника не значи да Штајнмајер може бити инструмент притиска на политичке партије, па чак ни на његову Социјалдемократску партију.
„Он наравно позива странке да формирају коалицију зато што као председник жели да избегне расписивање нових избора, који између осталог неће озбиљно утицати на распоред снага на немачкој политичкој сцени. Али бојим се да социјалдемократе неће имати слуха за његове предлоге, јер СДПГ жели да ослаби позиције Ангеле Меркел како би функцију канцелара преузео неки други политичар“, уверена је Тимошенкова.
Мирослав Стојановић подсећа да је Штајнмајер такође покушавао да буде канцелар, али је био неуспешан у двобоју са Ангелом Меркел.
„Он је своје огромно искуство стицао још из времена када је канцелар био Герхард Шредер, а Штајнмајер му је био десна рука и шеф кабинета. После тога је постао министар спољних послова, тај посао је обављао са великим ауторитетом и талентом и дуго времена био на листи најпопуларнијих политичара. Сада је на позицији шефа државе и први пут у прилици да има једну заиста реалну и велику моћ, с обзиром на то да је код Немаца председник државе репрезентативна фигура, без моћи коју има канцеларски положај. Међутим, у овом тренутку он је тај који држи све конце у својим рукама и може да пресече тај доста замршени чвор — да убеди неке од ових странака да прихвате сарадњу, без обзира на то да ли би то била једна коалициона влада са мањинском моћи и мањинским странкама, или велика коалиција са социјалдемократама. Ниједна од те две варијанте није популарна, али Штајнмајер ће ићи на то да убеди странке да је Немачка пре свега и да је она важнија од страначких интереса“, напомиње Стојановић.
Како каже, ако Мартин Шулц не прихвати варијанту са поновном великом коалицијом, најизгледнији су нови парламентарни избори у пролеће следеће године.
