Објашњавајући разлоге оваквог става, шест одсто испитаника је изјавило да „нико не треба да се меша у унутрашње ствари Украјине“, шест одсто њих сматра да је то бесмислено, а пет одсто не верује Уједињеним нацијама и њиховим мировним снагама.
Поједини учесници анкете су навели да размештање оружаних снага УН у региону може да буде претња безбедности Русије, да може да продуби сукоб или да доведе „до последица као у Југославији“.
Позитивно је идеју о увођењу мировног контингента на југоисток Украјине оценило 27 одсто испитаника.
У прекид сукоба и страдања људи захваљујући таквом решењу верује 11 одсто учесника у анкети.
Део испитаника је навео да би се позитивно односило према увођењу мировних снага у Донбас уколико би они били из Русије и Белорусије.
Мишљење о томе да ли би долазак мировњака донео више штете или користи житељима Донбаса је подељено – те две варијанте одговора изабрало је по 24 одсто испитаника. Десет одсто учесника у анкети сматра да не би било ни штете, ни користи, шест одсто очекује „подједнаку штету и корист“.
Према анкети, 21 одсто Руса сматра да би од увођења мировњака УН корист имала Украјина, 13 одсто сматра да би добит имале самопроглашене народнe републикe Доњецка и Луганска.
Према мишљењу 14 одсто испитаника, корист неће имати ниједна сукобљена страна, 12 одсто анкетираних сматра да ће добит имати и Кијев и ЛНР и ДНР.
Према мишљењу 35 одсто анкетираних, без обзира на постојеће несугласице у вези с увођењем мировњака УН у Донбас, договор о томе ће ипак бити постигнут. Супротно мишљење има 26 одсто Руса.
Већина, њих 47 одсто, сматра да мировњаци неће помоћи да се прекину борбена дејства у региону. У прекид борбених дејстава верује 23 одсто испитаника.