Промоција књиге „Генерал Праљак“ одржана је у Загребу 21. новембра и на њој је прочитана порука председнице која је оценила да је допринос Праљка „одбрани Хрватске и Босне и Херцеговине од великосрпске агресије, те одбрани опстанка хрватског народа на његовим историјским просторима током домовинског рата од велике важности“.
Иначе, генералу Праљку се суди у оквиру процеса „Прлић и остали“, коју и Хрватска и БиХ ишчекују са великом пажњом.
„Ових дана, када се надамо праведној судској пресуди и његовом ослобађању, као и ослобађању других хрватских бораца, ова књига излази као допринос истини о њему и о том историјском раздобљу борбе хрватског народа за слободу, истини коју је он након рата на многе начине истрајно бранио својом речју. Уједно је ова књига својеврсна захвалница за све што је учинио за свој народ“, навела је Китаровићева, пренела је Фена.
„Документа“ пак сматрају да Колинда Грабар Китаровић том поруком демонстрира недопустив притисак на рад суда пред објављивање правоснажне пресуде у поступку у којем се суди и Слободану Праљку јер је, како наводе „свака пресуда осим ослобађајуће унапред проглашена неправедном“.
Жалбено веће Хашкога суда, наиме, за среду је најавило читање правоснажне пресуде у предмету „Прлић и други“.
Хашки суд је шесторицу босанскохерцеговачких Хрвата у мају 2013. неправоснажно осудио на казне од 10 до 25 година затвора због злочина над муслиманима током рата у БиХ осмишљених у оквиру удруженог злочиначког подухвата.
Праљак је тада неправоснажно осуђен на 20 година затвора.
„Документа“ сматрају да је председница у поруци демонстрирала и „презир спрам првостепене пресуде Хашког суда (које је и хрватско судско тело)“, као и неразумевање садржаја властите, темељне уставне обавезе да „представља и заступа Хрватску у земљи и иностранству“ јер, наводе, „својим ставом Хрватску као државу доводи у позицију једне од странака у судском поступку за ратне злочине (а не тако давно државни органи су предлагали да се Хрватској у Хагу призна статус ’пријатељице суда‘“.
Додаје се да је председница демонстрирала „захвалност“ Праљку за одбрану Хрватске и Босне и Херцеговине од, како се наводи, великосрпске агресије „не спомињући уопште трећу, бошњачку, страну у сукобу“.
„А баш због жртава на бошњачкој страни Праљак и остали били су осуђени на тешке затворске казне“, наводи се у саопштењу „Документа“ и констатује:
„Овакав — у најмању руку неодговоран — поступак највише хрватске државне функционерке заслужује не само најоштрију осуду (која је до сада у јавности изостала), него и озбиљно пропитивање њеног целокупног деловања“.
Танјуг
