Одређени кругови ту Путинову препоруку, која се може сматрати стриктно техничком, виде као да је врховни командант наредио почетак рата. Део западних политиколога и публициста речи руског председника тумачe као позив на милитаризацију и трку у наоружању, а део њих да Кремљ, уочи мартовских председничких избора, на тај начин одвлачи пажњу Руса од стварних економских проблема.
Руски експерти, међутим, у таквим спекулацијама виде злонамерност према руским властима и објашњавају да се овде ради о „мобилизационом плану државе“, који има „свака нормална држава“, а који подразумева мобилисање свих ресурса у случају непријатељског напада на земљу или великих природних катастрофа.
„Путин се не спрема за рат. Председник само штити своју земљу и националне интересе наше државе. Дакле, нагласио бих, повећање улоге војне индустрије никако не значи спремање за рат. То значи бити спреман и за разне ванредне ситуације, критичне догађаје. Такви догађаји не подразумевају само рат, већ и технолошке и еколошке катастрофе, природне непогоде, експлозије у атомским централама и, не дај Боже, пуцање брана, земљотресе и тако даље. Држава увек мора да буде спремна за такве догађаје. Зато свака нормална земља има мобилизациони план, којим се ти ризици предвиђају. Не само ризици, већ и реакција на те ризике, као и спречавање тих ризика. Управо је о томе говорио Путин. А то што су извукли из контекста једну реченицу и на основу ње распламсали хистерију, то само говори о томе да људи просто не разумеју о чему је овде реч, а са друге стране, просто изражавају неку своју, благо речено, злонамерност усмерену на руске власти“, каже за Спутњик војни коментатор Виктор Литовкин.
Од руске привреде се не тражи само да се врати на совјетски модел, када је практично свако предузеће имало двоструку намену и у „посебним периодима“ могло да се пребаци на производњу оружја и муниције, већ и да обезбеди резервне капацитете, које по потреби омогућавају превоз војске и повећање производње. Експерти, међутим, истичу да се то односи „на сваку ванредну ситуацију“ у земљи.
„Разне катастрофе могу изненада да нас снађу и због тога морају да постоје резерве материјалних, људских, умних, економских и финансијских ресурса. Дакле, много тога је потребно. И те ресурсе не треба да има само држава, већ треба да их имају и сва предузећа, болнице, трговачки комплекси и друге службе, како би правовремено реаговали. Јер у критичним тренуцима се види спремност или неспремност државе да заштити своје становништво, а одговорност за то сносе пре свега високи званичници и шефови релевантних државних институција“, додао је Литовкин.
Стручњаци такође подсећају да су после распада Совјетског Савеза многа предузећа остала ван граница земље, многа су приватизована или затворена, али да држава, откако је Путин на власти, активно и успешно спроводи реформу Оружаних снага Русије, а дошло је и до драстичних промена у структурама војне индустрије.
Чињеница је да је земља у постсовјетском периоду напустила систем „мобилизационе спремности“, када су под контролом државе били сви резервни капацитети, које је, у случају рата, требало брзо активирати, како би се одбио непријатељски напад. С обзиром на то да се ближи завршетак тог програма, Путин сада, према мишљењу аналитичара, жели да провери његове резултате, да евентуално пронађе „слабе тачке“ и елиминише их.
Путин је такође говорио о томе да су током 2015. и 2016. године издате инструкције о модернизацији производних капацитета, као и о формирању резерви материјалних и техничких ресурса како би се осигурало пребацивање војних снага, и да је сада неопходно што пре саставити извештај о томе шта је досад урађено, као и да ли су утврђени било какви проблеми приликом извршавања тих задатака.
Руски војни експерти у Путиновој изјави такође виде и „политички фактор“, с обзиром на то да је ситуација у вези са Русијом напета и да има много различитих оптужби на рачун Москве, а да се војне претње интензивирају. Например, НАТО трупе се приближавају руским границама, Алијанса активно спроводи војне вежбе, авиони НАТО-а прелећу погранична подручја, америчке беспилотне летелице је надгледају. Све то изазива опасност и Путин шаље сигнал свету да је Русија спремна да се суочимо са тим изазовима, јер има све ресурсе.
Експерти су уверени да таква политичка демонстрација може да охлади усијане главе у светским престоницама и да их натера да размотре могуће последице своје политике. То се не односи само на САД, већ и на њихове европске партнере.
Подсетимо, Путин је на састанку о питањима војно-индустријског комплекса рекао да велике и стратешке компаније одбрамбене индустрије морају да буду спремне да у случају потребе истог тренутка повећају обим продукције и услуга. Како је рекао, за такве мере морају да буду спремне све велике компаније, невезано од тога да ли је реч о приватним или државним фирмама.
Он је оценио да је спремност економије да брзо повећа обим одбрамбене производње један од најважнијих услова осигуравања безбедности земље.
