„Суштина нашег рада се састоји у оптимизацији хемијске структуре и својстава препарата за лечење тумора. У овим сложеним молекулима одређени делови су важни за конкретне механизме. Тешко је унапред предвидети оптималну структуру, зато се свака нова серија мора детаљно испитати, што чине специјалисти из области хемије и молекуларне онкологије“, говори за Спутњик Александар Штил, научник са Московског државног универзитета Ломоносов.
Хелиомицин је први пут издвојен из гљивица — актиномицета типа аctynomyces flavochromogenes — још средином прошлог века. Тада су ову супстанцу научници проучавали и на основу ње пронашли низ медицинских препарата. Недавна истраживања хелиомицина и његових деривата су показала да они могу у значајној мери да сузбију раст ћелија тумора у јетри.
Међународна група истраживача, у чијем су раду учествовали и хемичари са Московског државног универзитета Ломоносов, али и чувеног руског Онколошког центра Блохин, као и са различитих ресорних института Руске академије наука, користили су овај антибиотик као базу за читав низ нових супстанци које се боље растварају у води и још више сузбијају раст тумора.
Нове верзије хелиомицина, према речима научника, могу се створити веома лако — довољно је само да се антибиотик „примора“ да реагује са другим типовима хемијских молекула. Ипак, оно што је тежи део задатка је предвидети њихова својства и наћи те супстанце које ће бити ефикасније у борби против тумора. Зато су научници често принуђени да их траже практично методом случајног узорка, синтетишући нове молекуле и проверавајући њихову ефикасност на културама ћелија рака или микроба.
Научници су створили неколико десетина варијанти хелиомицина додајући им молекуле различитих једињења угљендиоксида и азота, а потом су проверили њихов рад на културама ћелија рака црева, коштане сржи, грлића материце и других органа. Скоро сви нови видови антибиотика спречавали су развој малигних ћелија, иако су само неки деловали на културе они ћелија које су биле отпорне на хемиотерапију.
Посебну пажњу научника су привукли они подвидови хелиомицина који су могли да разруше ДНК малигних ћелија, а тиме и саме ћелије рака.
Штил истиче да се сада спрема нова фаза испитивања и потом следи патентирање формула. Али, то не значи да ће се лек већ сутра наћи на полицама апотека. Другим речима, биће потребно још много година истраживања, пре него што препарат постане једно од „убојитих средстава“ у арсеналу онколога.
