У родном граду црногорског премијера Душка Марковића ДПС је, према медијским натписима, просто „помео“ опозицију остваривши апсолутну побједу и најбољи резултат у односу на све досадашње изборе. Слично је било и у општини Петњица, гдје је владајући ДПС такође добио апсолутну власт, док у општинама Цетиње и Тузи партији на чијем је челу Мило Ђукановић недостаје само по један мандат како би формирала власт.
„Посебно се, као што је нормално, радујем убједљивој побједи ДПС-а у Мојковцу. То је најбољи резултат ДПС-а од увођења вишестраначја. Импресивна је излазност што значи да су грађани препознали којим правцем желе да се развија Мојковац и Црна Гора. То је најбољи одговор на бојкот и политички паразитизам у Црној Гори“, није крио своје задовољство премијер Марковић.
На дугој страни, опозиција је, као и увијек досад, имала приличан број примједби на регуларност избора, али све је то у коначници увијек доводило до успјешног опстанка ДПС-а на власти, па се суштински поставља питање квалитета и учинковитости опозиционе стратегије.
Политички аналитичар Игор Дамјановић за Спутњик каже да су избори у четири мања црногорска града „реална слика тренутних политичких односа у Црној Гори“, међутим, како примјећује, и сама црногорска „опозиција је у начину представљања и током предизборне кампање направила неколико крупних стратешких грешака“.
„Главна грешка је излазак у 5-6 колона, што се константно понавља. Све преко двије опозиционе изборне листе фаворизује партију на власти и даје јој стартну предност од 4 до 5 процената. То су показали и јучерашњи избори на Цетињу, гдје је ДПС са 44 одсто подршке бирача захватио 49 одсто одборничких мандата у локалном парламенту“, каже Дамјановић.
Следећа „опозициона стратешка грешка“, према Дамјановићевом виђењу, „претјерано је потенцирање важности локалних избора у 4 мала града“, од којих се посебно истичу Петњица и Тузи, који имају „специфичну етничку структуру“, са већинским бошњачким и албанским становништвом.
„Парцијално одржавање избора у малим срединама по правилу иде наруку државним властима, јер им дозвољава да у тим срединама ангажује и концентрише неупоредиво веће ресурсе него у случају одржавања општих избора. Тако је ДПС-у пошло за руком да у Мојковцу за трећину повећа подршку у односу на прошлогодишње парламентарне изборе, са 45 одсто на преко 60 процената колико су освојили јуче“, прецизира Дамјановић.
Наш саговорник посебно истиче и негативну тенденцију преливања гласова искључиво унутар опозиције, као и немогућност црногорске опозиције да продре у бирачко тијело владајућег ДПС-а.
„Тензију у јавности поводом ових избора посебно је форсирала Демократска Црна Гора. Они су успјели да остваре одређени раст, у првом реду у Мојковцу, гдје су утростручили подршку, али искључиво на рачун гласача који су прошле године подржали Коалицију Кључ и Демократски фронт, који је своју подршку у односу на парламентарне изборе преполовио. Неупоредиво мањи прогрес Демократе су направиле на Цетињу, гдје су водили веома дугу и агресивну кампању, на коју је био прилично фокусиран комплетан њихов врх“, сматра Дамјановић.
„Уколико и на следеће изборе, који се у низу црногорских градова, укључујући и Подгорицу, очекују следеће године, опозиција изађе у 5 или 6 колона, то ће значити готово сигурну побједу ДПС-а. Стога, уколико им је циљ да покрену процес смјене режима, морају у наредних неколико мјесеци уложити максимум напора да се обједине. Двије јединствене опозиционе листе био би идеалан модел изборног наступа. Тако би се на минимум свело расипање опозиционе енергије на унутрашње сукобе и практично обесмислило ирационални бој за преливање опозиционих гласова, у коме мање-више учествују сви опозициони субјекти“, закључује Дамјановић.
