Тржиште дигиталних валута пробило је виртуелну границу 300 милијарди долара вредности у недељу увече након што су две највеће криптовалуте оствариле значајан раст.
Према подацима компаније Којн маркет кaп, тржишна капитализација целог крипто-тржишта износила је 303 милијарди долара до 12.30 сати по америчком времену.
Биткоjн, највећа криптовалута с тржишном капитализацијом изнад 150 милијарди долара, умало је досегла вредност од 10.000 долара.
Према подацима Маркетс инсајдера достигла је вредност 9.694 долара.
Етхереум, као друга највећа криптовалута, у недељу је достигла вредност од 485 долара, тек нешто мање од очекиваних 500 долара.
Биткоjн, као валута тешко је искористива и тек ретке трговине сматрају биткоjн легитимним средством плаћања.
Истовремено, псеудоанонимност биткоjна и осталих сличних криптовалута омогућила је тржишта дрогом и продају осталих илегалних предмета или услуга путем интернета.
Али вратимо се мало у прошлост. Биткојн је настао као занимљив експеримент мистериозног Сатосхија Накамота, који се никад није појавио у јавности.
Њега је занимало да ли је могуће имати децентрализовану валуту, валуту коју свако може штампати и коју свако може размењивати без потребе за високим накнадама.
Гледано искључиво према вредности биткојна, можемо рећи да је експеримент успео. Међутим, готово сви постулати такве валуте су пали у воду.
Биткојн није децентрализован зато што већину трансакција бележи и додаје у нове блокове неколико компанија из Кине. Није јефтин зато што процењена цена једне трансакције износи неколико десетина долара. А није ни брз зато што читава мрежа може да бележи тек седам трансакција у секунди.
Успркос свим побројаним проблемима, цена биткојна из дана у дан расте и готово нико не зна зашто. Сигурно није зато што све више људи троши своје биткојне јер, према свим доступним подацима, број трансакција стагнира још од пролећа ове године.
Извор: Хрватски експрес
