Овако је у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ генерал Александар Димитријевић некадашњи шеф контраобавештајне службе одговорио на питање да ли је Младић морао да заврши у Хагу.
„Ратко Младић не би био ухапшен да није хтео да буде ухапшен, био је напуштен од свих, у лошем здравственом стању и без финансијских средстава“, рекао је Димитријевић. Он додаје да је, када је Милошевић 2001. године испоручен Хагу, Младић схватио да више нема спаса, односно да ће се то исто догодити њему, и тада он одлучује да се склони.
Лазански каже да су му Младићеви саборци рекли и да је уочи потписивања Дејтонског споразума 1995. године, Република Српска добила гаранције да ће од Француске добити хуманитарну помоћ, а Ратко Младић гаранције Француске и САД да неће бити испоручен ниједном међународном суду.
На то, Димитријевић подсећа да је рат у БиХ завршен Дејтонским споразумом крајем новембра 1995. али да је ратификован средином децембра на мировној конференцији у Француској.
Ратификације можда не би ни било да Српска није одлучила да ослободи два француска пилота, на чему је инсистирао тадашњи француски председник Жак Ширак.
„Младић тада није веровао никоме, и вероватно је он имао неку идеју шта с тим пилотима може да постигне“, рекао је Димитријевић.
Описујући те драматичне тренутке, Димитријевић је рекао да тада нико није знао ни да ли су француски пилоти уопште живи. Жак Ширак, пред којим су били избори, притискао је Милошевића да се француски пилоти ослободе, што се и догодило.
„Отишли смо у Хан Пијесак, део колегијума начелника Генералштаба и председник Зоран Лилић. Зашто Лилић — зато што сам ја у том тренутку то предложио Лилићу, рачунајући да ће он као мекши лакше са Младићем да изађе на крај него Милошевић. На том састанку се разговарало томе шта све треба Војска Републике Српске да уради да би се тај мир такав какав је успостављен у Дејтону сачувао. У једном тренутку Лилић је онако, што би рекли — с неба па у ребра, поставио Младићу услов. Рекао је: ’Ратко, мораш да нам предаш пилоте‘. Настао је тајац…“, описује Димитријевић преговоре о предаји француских војника.
Димитријевић познаје Младића и каже да су то потпуно различите особе — једна у време рата у БиХ, друга у тренутку хапшења у Лазареву и трећа — приликом изрицања пресуде.
Социолог Слободан Рељић није сагласан са Димитријевићем да је Младић ухапшен оног тренутка кад је он то одлучио. Говорећи о раду Хашког трибунала каже: „Немамо посла са судом“.
„То је тако направљена институција која треба да у једном конкретном случају пресуди, односно да осуди оне који су ометали Сједињене Америчке Државе у неким њиховим намерама“, каже Рељић.
Рељић сматра да Ратко Младић неће бити лако заборављен.
„Пре ће сви заборавити Хашки трибунал“, закључује он.
Целу емисију погледајте у нашем видео-прилогу.
