Руски аналитичари оцењују да су Волкерове изјаве и активности „корак уназад“, јер таквим потезима директно подрива Минске споразуме и самим тим не доприноси решавању ситуације у Украјини, већ само продубљује кризу.
„Потпуно је јасно да је господин Волкер постављен на то место како би ’притиснуо‘ Москву за интересе Кијева. И он не скрива ту намеру. Било би глупо очекивати од њега нешто друго. С тим у вези, сматрам да је корак уназад у односима између Украјине и Русије, Русије и САД било именовање самог Курта Волкера на место специјалног представника. У том погледу можемо констатовати да господин Волкер и његове активности директно и отворено подривају Минске споразуме. Од њега не би требало очекивати позитивне промене. Он није гласник мира, он је гласник рата. И од тога треба да полазимо“, рекао је за Спутњик руски политиколог Алексеј Мухин.
„Кораком напред“ Волкер би назвао сагласност Москве да се повинује захтевима Кијева, али „такав корак не треба да очекује“, поручио је руски сенатор Алексеј Пушков. —
Шеф комитета Савета Федерације за међународне послове Константин Косачов сматра да Волкерове речи поткопавају Минске споразуме и Нормадијске процесе, а да такве изјаве подривају поверење и према самом Волкеру као специјалном представнику.
Како је оценио, последице спровођења таквих Волкерових препорука могу бити разорне са становишта ситуације на југоистоку Украјине и перспективе реализације Минских споразума, за које се и сам Волкер више пута залагао.
Подсетимо, Сурков и Волкер састали су се до сада три пута, а последњи пут су разговарали 13. новембра у Београду. Очекује се да би следећи сусрет Путиновог и Трамповог преговарача могао да се одржи већ идућег месеца у некој од европских земаља.
Волкер је у интервјуу за међународни портал „Политико“ рекао да се на последњем састанку у Београду Сурков вратио на почетни предлог Русије да се мировњаци УН разместе у источној Украјини уз актуелну линију раздвајања устаника и украјинских снага.
„Политико“ подсећа да је Сурков после разговора у Београду рекао новинарима да је Волкер на састанку предложио 29 параграфа, а да је он прихватио три.
Русија је у септембру предложила да се мировњаци УН разместе по линији раздвајања, али су то одбили Кијев и Запад, наводећи да би то могло да ојача контролу Москве над територијама које држе — како их називају западњаци — „проруски побуњеници“.
С друге стране, САД желе да мировњаци надзиру целу област сукоба и да обезбеде повлачење тешког наоружања. Међутим, Москва сматра да би долазак, како се спекулише, 20.000 међународних мировњака у Донбас заправо била окупација, после чега кијевске власти не би испуниле ниједно обећање и обавезу.
Волкер је такође рекао и да су велике шансе да се борбе у Украјини наставе, оптужио је Русију за „окупацију“ те земље, а Кијев је позвао да спроведе политички део Минских споразума.
Он је навео да амерички председник жели мир и да се та ситуација реши, а такође је нагласио и да Трамп жели да Украјина врати назад „своју територију“.
Волкер је рекао и да амерички председник још није донео одлуку о испоруци смртоносног оружја Кијеву, а „Политико“ подсећа да су Пентагон и Стејт департмент саветовали Трампу да одобри Украјини донацију од 47 милиона долара за куповину смртоносног оружја, укључујући и противтенковске ракетне системе „јавелин“.
С друге стране, руски аналитичар Вјачеслав Смирнов оцењује да не види само Москва опасност од наоружавања Украјине, већ и Вашингтон.
„Москва се оправдано прибојава тих испорука. Али, и Вашингтон се плаши, иначе би одавно испоручио то оружје. Плаши се да то оружје неће завршити у такозваној антитерористичкој зони, већ на црном тржишту и да ће се Американци са њим негде суочити — у Сирији, Судану или некој другој земљи. Управо због тога је дошло до застоја. Украјина је, у том смислу, непоуздан партнер“, нагласио је Смирнов.
Коментаришући Волкерову изјаву, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Русија сматра конструктивним покушаје да се реанимира процес имплементације Минских споразума о Украјини и изразио је наду да ће САД проћи свој део пута, јер „без тога би координација била практично немогућа“.