Према његовим речима, прво је потребно сачекати завршетак свих истрага и експертиза.
„Због тога расправа на овом Архијерејском сабору на тему ’јекатеринбуршких остатака‘ има привремени карактер“, рекао је Волков.
Последњег руског цара Николаја Другог и његову породицу бољшевици су стрељали у подруму куће у Јекатеринбургу 1918. године. Године 1991. у близини Јекатеринбурга пронађени су остаци, како се верује, Николаја Другог, његове супруге Александре и три ћерке. Две године касније, 1993. године, покренута је истрага о убиству породице Романов како би се идентификовали остаци царске породице и њихових слуга. Истрага је обустављена 1998. године „због смрти починилаца злочина“. Истрага је поново покренута 2007. године, када су се појавили нови докази — откривени су остаци Николајеве двоје најмлађе деце, ћерке Марије и јединог сина, царевића Алексеја. Тада су пронађени фрагменти костију и зуби жене и детета.
Руска православна црква је 2000. године канонизовала чланове царске породице.
Коментар Кремља
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да у дневни ред Кремља не спада питање да ли је погубљење царске породице било ритуално убиство.
Одговарајући на питање како се Кремљ односи према чињеници да Комисија за истрагу намерава да открије да ли је погубљење царске породице било ритуално убиство, Песков је рекао: „То није питање нашег дневног реда“.
Раније на конференцији „Случај убиства царске породице: нова експертиза и материјали. Дискусија“ виши истражитељ за посебно важне случајеве Истражног комитета Русије, Марина Молотцова, саопштила да истрага планира да уради психоисторијску експертизу како би разјаснила да ли је стрељање царске породице представљало ритуално убиство.
