Он је један од хрватских пуковника који је током ратова и после њих стекао богатство које Хашки трибунал процењује на 6,5 милиона евра.
Пажњу јавности је привукао када се 1991. године, после избијања рата, прикључио као добровољац снагама ХВ и формирао јединицу састављену од загребачких уметника и интелектуалаца са којом је заузео положаје у Суњи.
Иако није имао никаквог војног образовања, успешно је бранио тај положај. Након Сарајевског примирја стекао је чин генерал-бојника и добио низ одговорних дужности у Министарству одбране, а постао је и један од 14 чланова Вијећа националне одбране. Након тога, 13. маја 1993. године именован је за представника Министарства одбране Републике Хрватске у ХЗ Херцег-Босни и ХВО-у, а после је постао заповедник снага ХВО.
Праљак је дипломирао електротехнику на Свеучилишту у Загребу. Након дипломирања радио је у позоришту, телевизији, а предавао је филозофију и социологију у Загребу. Пре рата, 1989. године, снимио је играни филм „Повратак Катарине Кожул“ и постао један од истакнутих чланова новостворене десничарске Хрватске демократске странке (ХДС).
Праљак је написао 18 књига о рату у Хрватској и Босни и Херцеговини, али их је Министарство културе 2008. године прогласило делима „без знанствене вриједности“. Тачније, да уопште нису књиге, него брошуре, па стога нису ослобођене плаћања пореза на шунд, као и остале књиге.
29. маја 2013. године осуђен је на 20 година затвора због ратних злочина и злочина против човечности.
