Жалбено веће Хашког трибунала одбило је, наиме, жалбу оптужених у случају „Прлић“ и потврдило закључак расправног већа да је удружени злоцицначки подухват „успоставио Фрањо Туђман и друге политичке вође са циљем успростављања ентитета у складу са старим границама Хрватске“.
Првостепеном пресудом је утврђено да су високи званицници Хрватске — председник Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Шушак и генерал Јанко Бобетко били уцесници удруженог злочиначког подухвата са циљем елиминације босанских мислумана на том подручју.
Одбијен је и навод да је удружени злочиначки подухват постојао само тамо где су се водиле борбе.
Кршење Женевске конвенције може се применити на целом подручју Босне и Херцеговине, рекао је судија Кармел Ађијус.
Што се тиче оптужених у овом случају жалбено веће Хашког трибунала портврдило је казну од 25 година затвора бившем председнику владе „Херцег Босне“ Јадранку Прлићу, као и Бруну Стојићу и Слободану Праљку по 20 година затвора, након чега је читање пресуде прекинуто.
Праљак је наиме након што је одслушао изрицање казне попио нешто из мале бочице за шта је његов адвокат рекао да је отвор, пошто је претходно узвикнуо:
„Одбацујем вашу пресуду, ја нисам ратни злочинац“.
Председник жалбеног већа је игнорисао његов гест и наставио да чита пресуду, али је неко у судници повикао да је у питању отров и читање пресуде је прекинуто, а у делу за оптужене су навучене завесе.
Првостепеном пресудом из 2013. године Хашки трибунал је осудио на 25 година затвора бившег председника владе „Херцег Босне“ Јадранка Прлића, Бруна Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића осудио је на по 20 година затвора, Валентина Ћорића на 16, док је Бериславу Пушићу изречена казна од 10 година затвора.
У питању је случај у којем су првостепеном пресудом Трибунала из 2013. године као и високи функционери такозване републике „Херцег-Босна“ и Хрватског савета одбране (ХВО) осуђени на укупно 111 година затвора због злочина над муслиманима у БИХ у оквиру "удруженог злоцинацког потхвата" у којем је учествовао и део политичког и војног руковоства Хрватске, укључујући и председника Фрању Туђмана.
Циљ тог удруженог злочинацког потхвата, према закључку простепене пресуде, био је успостављање хрватског ентитета у границама Бановине Хрватске из 1939. године и његово спајање са Хрватском, како би се поново остварило уједињење хрватског народа у случају распада БИХ, односно да он постане независна држава унутар БиХ тесно повезана с Хрватском.
Жалбено веће Хашког трибинала је потврдио тај део пресуде који се односи на заједнички злочиначки подухват.
Током читања пресуде судија Ађијус је навео да су сва шесторица оптужетних у својим жалбама довела у питање закључак расправног већа да је удружени злоцицначки порудхват успоставио Фрањо Туђам и друге политичке вође са циљем успростављањем ентитета складно старим границмаа Хрватске.
„Жалбено веће утврђује да нису показали да је расправно веће на погрешан начин протумачило доказне предмете или да је на било који начин погрешило у доношењу закључка“, рекао је судија Ађијус.
Очекује се наставак читања другостепене пресуде, а за сада нема вести из Хага шта се дешава у судници након Пиљковог геста.
Извештач ХРТ-а јавља да је публика напустила судницу Трибунала, док су полицајци и „неки људи“ ушли у зграду Трибунала у Хагу без обавезног прегледа.
Према речима председника Жалбеног већа судије Кармела Агијуса, који је уједно и председник трибунала данас се чита само сажетак пресуде, кључни моменти и закључци већа.
Поред Ађијуса чланови жалбеног већа су и судије Лиу Дакин, Фаусто Покар, Теодор Мерон и Баконе Џастис Молото.
