Сада је већ и званично потврђено — Америка поново узима активну улогу на Балкану. Питање је — зашто је Америци потребна нова стратегија за Балкан, ако је већ дуже од 30 година овде присутна?
Најскорији догађаји потврдили су ранија писања Спутњика о намерама Америке — да желе да буду део завршних преговора Београда и Приштине, да намеравају да именују свог човека који ће „усмерити“ Балкан у правцу у ком они желе, а то је далеко од загрљаја Москве.
Да ли је разлог томе повратак Русије на политичку сцену света, и чињеница да Србија није део НАТО-а? Или Америка на Западни Балкан гледа као на своју викендицу у Европи, коју жели да „реновира“, пре него што је „изнајми“ ЕУ?
Др Живојин Ђурић, директор Института за политичке студије у Београду, слаже се да америчка офанзива није нова, али је види као појачан притисак који САД тако хоће поново да остваре на овом простору.
„То јесте наставак једне већ остварене праксе на Балкану, где Вашингтон жели да преузме потпуни примат, како би и са овог простора Америка остварила свој национални интерес. Реч је, у ствари, о томе да САД, са једне стране, хоће преко балканског простора да контролишу односе који се дешавају не само на Балкану, већ и у Европи, а који се тичу задовољења њиховог геополитичког интересовања. С друге, они хоће да, мало-помало, затворе простор Русије не само на Балкану, већ и у европском простору“, оцењује наш саговорник.
Др Ђурић мисли да Србија неспорно има велику улогу на Балкану и да је њено опредељење за неутралну позицију веома значајно.
„Међутим, очито је да се из свега овога може тражити решење којим би Америка и ЕУ придобиле Србију на своју страну, а против Русије. У том смислу, америчко позиционирање било би војно или неко друго. Желе да потпуно контролишу Балкан, посебно Србију, и тако да је искључе из интересне сфере Русије“, додаје др Ђурић.
Нове стратегије Америке, по Ђурићевом мишљењу, имају мале шансе да прођу, нарочито ако се гледа из угла да санкције које су наметнуте Русији нису дале резултате, а да разне корпорације у ЕУ теже томе да се оне укину.
Међутим, он не оспорава могућност да Америка жели да задржи Балкан како би манипулисала Европом и целим Истоком.
Према речима Никите Бондарјева, доцента на Факултету међународних односа и регионалних студија Руског државног хуманитарног универзитета (РГГУ), нови извештај „Атлантског савета“ садржи више сензационалистичких ствари него озбиљних предлога, али један предлог ипак, како наводи, заслужује велику пажњу — онај који се односи на базу „Бондстил“.
„Мислим да се ту не ради о одвраћању Русије, јер у географском смислу Балкан није исто што и Пољска или балтичке земље, које се граниче са Русијом. Према мојој процени, аутори извештаја ’Атлантског савета‘ пре свега мисле на ситуацију на Блиском истоку, који је од стратешког значаја за САД. Притом, наравно да утицај Русије забрињава Американце и зато би ’Бондстил‘ могао да постане својеврсни пандан Српско-руском хуманитарном центру у Нишу, који, иако нема велики стратешки значај, посебно смета Вашингтону“, наводи он.
Подсећања ради, „Атлантски савет“ је увек више сарађивао са руководством НАТО-а, него са руководством САД. Али након што Трамп није успео да успостави добре односе са традиционалним америчким трустовима мозгова, он се ослонио на „Атлантски савет“, и пажљиво проучава њихове извештаје и узима их у обзир.
Бондарјев каже да Америци, наравно, сметају традиционално тесни односи између Русије и Србије. Међутим, до помирења Србије и САД би могло лако да дође.
„Трамп би требало да јавно каже ’Косово је Србија‘, и тада ће Срби опростити и бомбардовање, и апсурдни антисрпски трибунал у Хагу… Шалим се, наравно, јер тако нешто се неће догодити. Вашингтон и даље подржава независно Косово са бившим терористима на челу. О каквим симпатијама онда говоримо? Што се тиче удаљавања Србије од Русије, Трамп не може да утиче на историјске везе, то јест, на пример, на одлуку Николаја Другог, који је практично спасао српску војску у време Првог светског рата. Исто тако, Трамп не може да утиче на одлуку актуелног руског руководства, које подржава Србију када је у питању Косово, ратни догађаји из ′90-их, као и када је у питању злочин у Сребреници. Подвлачим — злочин, а не геноцид“, закључује наш саговорник.
Одговарајући на питање да ли Русија може да се придружи бриселском дијалогу, како то планира Америка, наш саговорник каже да то не искључује, уколико дође до преиспитивања бриселског формата и укључивања „тешке политичке артиљерије“, попут Кондолизе Рајс.
„Русија ће рећи — не, извините, нећемо седети скрштених руку. Али то је могуће само под једним условом: ако Русију за то званично замоле представници српског државног врха. Дакле, не јавност и жута штампа, него Александар Вучић или Ивица Дачић“, закључује он.
