Албански министар Пандели Мајко је, наиме, позвао Приштину да од 1. јануара 2018. године отвори границу према Албанији, док је албански академик Реџеп Ћосја изјавио да уједињење Косова и Албаније треба да буде следећи циљ Албанаца, јер то неће бити могуће уласком у ЕУ.
Међутим, политиколог др Јелена Вукоичић верује да кључне земље Запада то неће допустити.
„Рецимо да се уједине Косово и Албанија, што би значило неку следећу фазу у стварању ’велике Албаније‘. Без обзира на америчку подршку држави Косово не видим како би Американци могли да подрже стварање ’велике Албаније‘, јер би она хипотетички значила цепање и разарање земаља које су у НАТО-у“, рекла је Вукоичићева у емисији „Спутњик интервју“. Како прецизира, реч је о Црној Гори, Грчкој, па и Македонији, која ће, сматра она, врло брзо постати чланица Алијансе.
„Било би то потпуно апсурдно и ни Вашингтон ни Брисел не би дозволили да се зарад остварења једног романтичарског сна разоре државе које су стварале НАТО, а уједињење Албаније и Косова би водило у том правцу“, оценила је наша саговорница.
Вукоичићева указује да САД, које су кључни спонзор косовске независности, а имају и огромну војну базу на Косову — Бондстил, не теже томе да остваре албанске националне интересе, већ своје геостратешке циљеве.
„Подупирући албанске сецесионистичке тежње на Балкану желе да остваре војну и политичку доминацију на Балкану, али и држање овог региона као таоца у сталном стању конфликта ниског интензитета. Јер та претња ’велике Албаније‘ виси над главом Србије, Грчке, Македоније, Црне Горе“, објашњава Вукоичић. Притом, сматра она, циљ Американаца није рат великих размера, већ стална трвења и нестабилна ситуација уз помоћ којих могу да доминирају и контролишу читаву Европу.
С друге стране, председник Матице Албанаца из Новог Сада Демо Бериша указује да Србима и Албанцима нису потребни ни Брисел ни Америка да решавају међусобне проблеме.
„Морамо их решавати директно“, поручује Бериша, а као аргумент наводи учешће Српске листе у власти у Приштини, која, како примећује, може једним потезом да сруши владу Рамуша Харадинаја.
Истовремено, наговештаји да Американци спремају нову стратегију за односе са Србијом и у склопу тога желе да се активније укључе у дијалог Београда и Приштине, Јелена Вукоичић тумачи растућом нервозом Американаца.
„Та нервоза није везана само за Балкан, већ и за њихов дебакл у Сирији, за генерално опадање њихове моћи. Са друге стране, оно на шта они не гледају благонаклоно јесте утицај првенствено Русије, али и Кине“, каже она и подсећа на покушаје да се преко Брисела успоре неки кинески пројекти у Европи.
„Можете мало да успорите кинеске планове, али не и да их спречите. Али из тих разлога, због чињенице да Русија и Кина јачају свој утицај, без обзира на санкције које је ЕУ увела, Американцима се жури да некако заврше свој пројекат косовске државности. Циљ је да Косово уђе у УН. Да су могли они би то остварили, али не могу без Србије и Русије“, примећује Вукоичићева.
У том светлу, кроз, како она каже, систем спојених судова, сагледава и недавну посету председника Албаније Иљира Мете Медвеђи, коју види као притисак Вашингтона на Београд да дâ зелено светло да Косово уђе у УН.
Ипак, ствари се мењају и ко зна шта ће бити за десет година, додаје саговорница Спутњика и као пример наводи и чињеницу да је због Каталоније запео косовски пројекат САД, те да чак неке државе повлаче, а многе преиспитују своје признање Косова.
„То су тектонске промене у међународним односима које Запад, односно Вашингтон и те како осећа и зато им се жури. Говори се о неком незваничном року од 18 месеци да се Београд притера уза зид да одустане од инсистирања на свом суверенитету, да допусти Косову да уђе у УН и с тим циљем можемо да очекујемо различите притиске у наредном периоду“, упозорава она.
Коментаришући посету Иљира Мете Медвеђи, општини на југу Србије са већински српским становништвом, Бериша каже да, иако је та посета приказана као добронамерна, може да се сматра и неком врстом провокације.
Вукоичићева поставља питање шта би се десило кад би председник Александар Вучић обилазио општине у региону у којима има 10 одсто Срба, оцењујући да би реакције биле веома жестоке.
„Имајући у виду да и у Албанији живе Срби, посебно у скадарском делу, како би се Албанци понашали када би председник Вучић имао сличну посету у Валони. Ако посета Мете има поруку који је он изрекао у разговору са (шефом Координационог тела за Југ Србије Зораном) Станковићем онда је то у реду, али чини ми се да смо неким велом маскирне боје ту посету претворили у приватну, а она је имала сва обележја посете једног државног чиновника“, закључује Демо Бериша.
