„Осуђени починитељи нису војници који су се борили за домовину, своја села или породице, него заповедници који су убијали ратне заробљенике заштићене Женевском конвенцијом“, рекао је Брамерц и додао да „нема ништа херојског у спаљивању села, исељавању људи из њихових домова или подстицању војника на масовно сексуално насиље“.
У разговору вођеном приликом његовог боравка у Словенији, на недавно одржаном семинару за младе правнике, непосредно након изрицања пресуде Ратку Младићу, он је рекао да је осуда Ратка Младића, осуда Младића и само Младића, а не осуда народа.
„Врло је важно да заједница из које је починилац разуме да ми то знамо да разликујемо“, рекао је Брамерц, додајући да треба истицати како осуђеници у Хагу нису хероји, него они који се лажно приказују браниоцима свог народа, а заправо су искористили и издали поверење народа за своје властите личне и политичке интересе.
Брамерц је рекао да ће наставити са својим радом у Хашком трибуналу, како би се закључио прелаз са Трибунала на такозвани резидуални механизам.
На тај механизам ће, како наводи, прећи и преостали поступци у случајевима бившег шефа Државне безбедности, Јовице Станишића и бившег обавештајца и команданта специјалних снага Службе државне безбедности, Франка Симатовића.
„Само у БиХ је више од 3.000 нерешених случајева ратних злочина. Наш кабинет има девет милиона страница докумената о конфликту у некадашњој Југославији и све су те информације на располагању националним истражним канцеларијама“, рекао је Брамерц.
Према његовим речима, данашња ситуација у погледу суђења за ратне злочине као део процеса помирења није позитивна.
Поступци који се воде у Србији, Хрватској и БиХ су спори, а квалитет сарадње међу тужилаштвима тих држава слабији је него пре неколико година, између осталог, због изостанка политичке воље.
„У БиХ и Србији морају тек да утврде нову стратегију тужилаштва за истраживање ратних злочина. То ћемо питање сигурно унети у наш извештај који припремамо за Савет безбедности Уједињених нација. Квалитет и обим сарадње међу државама некадашње Југославије на том подручју нажалост се смањује“, казао је Брамерц.
Додаје како му разлог за оптимизам у погледу будућности тих процеса у регији даје чињеница да је с потпором Европске комисије програм образовања у последњих девет година прошло 120 правника из региона.
„То је млада генерација, они су изблиза видели како Хаг делује и поглед на њих даје ми разлог за оптимизам. Код нас су након шест месеци увидели да нисмо политичка установа, иако код нас није све идеално“, рекао је Брамерц.
Каже да је потребно да се од починитеља злочина ограде политичари и да не користе националистичку реторику, чиме „оживљавају тамне духове из деведесетих година“ и да је у томе важно и деловање невладиних организација.
„Такав је пример једне организације младих из Хрватске, која се јавним писмом извинила припадницима Срба за злочине почињене у Олуји. То је историјска чињеница коју хрватска страна радо негира“, рекао је Брамерц.
Брамерц наводи да је задовољан пресудама Караџићу и Младићу и да се осећа „привилегованим“ због утицаја који ће имати те пресуде.
„Те две пресуде имаће утицај од изузетног су значаја. Надајмо се да је то био последњи рат у Европи. И Младић и Караџић били су архитекте етничког чишћења усред Европе, зато је важно да им је пресуђено“, рекао је Брамерц за „Дело“, додајући да су му сусрети са жртвама ратних злочина који су сведочили и који су прави хероји дали много више енергије, него што ју је изгубио при сусрету с ратним злочинцима.
Многи ратни злочинци су иначе нормални људи који у ратним околностима измакну контроли и раде ствари које би иначе у нормалним приликама биле незамисливе, казао је Брамерц, причајући о својим искуствима тужиоца у специјалним трибуналима против злочина у Руанди и на подручју бивше СФРЈ.
