„Њујорк тајмс“ је, позивајући се на своје изворе, објавио да би ускоро могло да дође до промене на месту руководиоца америчког спољнополитичког ресора. О оставци Тилерсона, који долази из бизниса и који никад раније није радио у извршној и законодавној власти, прича се одавно, али је те наводе Бела кућа редовно негирала. То се догодило и овог пута. Међутим, између Доналда Трампа и Рекса Тилерсона одавно постоје несугласице у многим кључним питањима. Кључна је Северна Кореја јер Тилерсон жели дијалог са Пјонгјангом, док је Трамп више пута саопштавао да нема ништа против ратних дејстава.
Мало другачија је ситуација са Ираном, иако су и Тилерсон и Трамп прилично непријатељски расположени према тој земљи. Државни секретар подржава очување нуклеарног споразума са Ираном, док Трамп сматра да га треба поништити. Недавно се чак уздржао од доношења одлуке, пребацивши је на Конгрес, који треба да одлучи да ли је тај споразум у интересу САД и да ли га треба продужити.
Политолог Арег Галстјан подсећа за руску „Газету“ да је Тилерсон, који је много година радио у бизнису, пристао да стане на чело Стејт департмента само под условом да самостално руководи ресором.
Ипак, како констатује експерт, то се није десило, и кроз неко време Тилерсон се нашао притиснут уза зид, што је довело до конфликта са другим члановима администрације. Експерт сматра да је Мајк Помпео „тимски играч“ који иде „низ длаку“ Белој кући. Галстјан наводи да је, док је Помпео могао „добро да маневрише“ између различитих утицајних група, Тилерсон ишао својим путем и диктирао своја правила, због чега је на крају остао сам.
У случају да Тилерсон оде и на његово место дође Помпео, спољнополитички ресор може очекивати јачање политике „јастребова“ према Северној Кореји, док ће „глас који се залаже за умереност бити изгубљен, констатује „Њујорк тајмс“.
На месту шефа ЦИА, Помпео се прилично оштро изражавао о судбини севернокорејског лидера Ким Џон Уна — чак му је претио и убиством. Овакве изјаве су без преседана за ЦИА, која никад није коментарисала акције лидера других држава, чак јој ни закон то не дозвољава.
Међутим, Помпео је познат по прилично оштрим изјавама још од времена када је био конгресмен. Политичар припада такозваној „Црној партији“, групи ултраконзервативних политичара унутар Републиканске партије. Како је раније писао о њему израелски „Харец“, Помпео се сматра великим пријатељем Израела и противником Ирана. Он је више пута говорио негативно о нуклеарном споразуму са Ираном, називајући га „чудовишним“ и говорио да би урадио све само да га обустави.
На овај начин, након одласка Тилерсона председник неће имати могућност да добије „друго мишљење“ о ситуацији са Ираном. То, како наводе експерти, може да гурне Трампа у војну операцију против Техерана, што ће бити још лакше случају да на челу ЦИА, како предвиђа „Њујорк тајмс“, буде конгресмен Том Котон, ветеран рата у Ираку и Авганистану, који је такође расположен за војне операције.
У случају да Помпео дође на чело Стејт департмента, њему предстоји тежак задатак да ојача службу која је у овом тренутку без водећих сарадника на нивоу заменика министра и начелника одељења. Након одласка Обамине администрације, спољнополитички ресор је напустио огроман број сарадника. У исто време, Тилерсон није успео да запосли нови кадар јер његов тим није био способан да се избори са тим задатком. Помпеу ће бити лакше јер има добре везе са оба дома Конгреса.
Одлазак Тилерсона са чела Стејт департмента и долазак на Помпеа на то место може представљати проблем за Русију. За разлику од Рекса Тилерсона, који је имао добре личне везе са руским чиновницима и председником Путином, Мајкл Помпео то нема.
