У ноти коју је објавило Министарство иностраних послова Бразила, представници четири државе су закључили да је Савету безбедности преко потребна дубока реформа како би се ојачао полицентрични систем међународних односа.
Између редова саопштења може се прочитати да ове четири државе желе да постану чланице СБ и да на сталној основи располажу правом вета, које засад, а још од оснивања, има само пет држава: Русија (као наследница СССР-а), Кина, САД, Француска и Велика Британија. Остале чланице немају право вета, већ само редован глас. Требало би подвући да управо Јапан и Немачка највише доприносе буџету УН.
У интервјуу за Спутњик Маркус ди Азамбужа је истакао да је дошло време да се изврше дубинске промене у саставу СБ УН и да је оно што је Г4 истакла, иначе више него очигледно:
„Састав Савета безбедности одговара моменту његовог стварања. Године 1945, када се завршио Други светски рат, државе-победнице су ушле у СБ као сталне чланице и, наравно, требало би то и да остану. Али, Бразил сматра да се у последњих 60-70 година свет веома променио и да би и неке државе које имају територијални и економски значај, као и оне које су утицајне у својим регионима, требало да добију статус сталних чланица СБ УН“.
Г4, наставља Азамбужа, јесте група држава које желе да добију статус сталних чланица, са правом вета или без њега. Могуће је чак да ће радити на томе да за почетак добију статус сталних чланица, без права вета.
Маркус ди Азамбужа, који је од 1990. до 1992. године био на месту главног секретара Министарства спољних послова Бразила, а сада је члан Савета бразилског центра за међународне односе (Цебри), сматра да има још држава које се труде да постану сталне чланице СБ УН.
„Сматрам да нико не спори покушаје држава које спадају у Г4. Проблем је, међутим, то што и неке друге државе исто то желе, и питање је како помирити оне државе које желе да буду укључене. Ствар је у томе што би великим бројем чланица Савет безбедности као орган могао да изгуби своју ефикасност. Подржавам жељу Бразила, али ми је јасно да то не може да постане општа кампања свих заинтересованих. Надам се да ће наступити моменат када ће се жеље држава Г4 и међународне заједнице подударити, и када ће ове четири државе, да кажемо пуноправни кандидати, постати сталне чланице СБ“, констатује бразилски дипломата.
Маркус ди Азамбужа подвлачи да нека врста стереотипа који постоји у међународној заједници — да Бразил не подржава довољно афричке државе у оквиру УН — није на месту. Са друге стране, наш саговорник каже да је тешко издвојити једну државу која би имала довољно основа да заиста и постане чланица СБ.
Легитимност свих покушаја Бразила да добије своје место у оквиру СБ УН подржао је и председник Бразилске асоцијације за међународно право Вагнер Менезес, професор међународног права на Универзитету у Сао Паолу.
Менезес сматра да је СБ веома важан орган, јер он као такав једини има извршну власт у саставу УН. Па ипак, они пресудни критеријуми који су довели до моделирања УН до данас су претрпели много промена, и то иде у прилог свима онима који оправдавају потребе реформе.
„Присуство Бразила у саставу СБ УН би означило присуство једне важне државе као сталне чланице у оквиру фундаменталне организације. Присуство Бразила је оправдано и из перспективе географије, јер ниједан представник Латинске Америке није члан СБ, а овај регион вапи да има свог представника“, подвлачи Менесез.
По његовом мишљењу, Бразил, који већ дуго прати и испуњава све одредбе међународних уговора, има пуно право да тежи позицији сталне чланице СБ УН.
