Биле су то теме новог издања емисије „На нишану Мирослав Лазанског, чији су гости били Владислав Јовановић, бивши амбасадор СР Југославије при УН и министар спољних послова, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и Зоран Пусић, председник Грађанског одбора за људска права из Загреба, који је и копредседник Игманске иницијативе.
Пусић каже да су многи људи у Хрватској осуђивали агресивну политику, присећајући се да је организација којој припада још у децембру 1993. године написала отворено писмо Туђману, у којем га је обавестила да јој се јављају људи који су присиљени да иду у рат у БиХ, а који то не желе.
Он очекује претње после актуелног писма његовог удружења грађана Влади и Сабору Републике Хрватске које су објавили портали у Хрватској, пре свега због коментара о учешћу Туђмановог режима у рату Босни и Херцеговини.
„То смо осуђивали од самог почетка, а сада смо позвали Владу да се у интересу Хрватске, али и у интересу бољих односа у региону, суочи са чињеницама које су познате и пуно пре хашке пресуде шесторици. То је једна лилипутанска империјалистичка политика, нажалост, опсесија Фрање Туђмана тиме да део БиХ припоји Хрватској“, каже Пусић.
На питање Лазанског да ли Срби који партиципирају у власти са Хрватском демократском заједницом могу да утичу на побољшање односа између службеног Београда и Загреба председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта каже да је то време прошло.
Он објашњава да је иза нас период када су кључне снаге, пре свега ХДЗ, удружења бранитеља и Римокатоличка црква, направиле прећутни консензус, договориле се да спусте реторику, направе привид да је Хрватска демократска земља, да решавају проблеме Срба. Када су ушли у ЕУ и НАТО, скинули су маске и вратили су се творцу њихове државе Фрањи Туђману и његовој политици, каже Линта.
„Хрватској одговара садашња ситуација у међународним односима, овај однос двоструких стандарда западних сила према Русији. У тој констелацији, Хрватска као верни савезник НАТО-а, Вашингтона и Брисела користи позицију да због те своје лојалности не добија оправдане критике због кршења људских права, ратне реторике, због неспремности на сарадњу са државама у региону“, каже Линта.
Коментаришући поруке о историјском помирењу Америке и Србије које стижу из „Атлантског савета“ Владислав Јовановић каже да тај савет не може тек тако да избаци нешто у ваздух, а да претходно није био у додиру са званичном Америком. Он и постоји да би промовисао циљеве НАТО-а, посебно код нас на Балкану, каже Јовановић.
„Пошто су до сада били неуспешни у привлачењу српске јавности, посебно за идеју о НАТО-у, па и српских политичара од 2012. године, закључили су да треба да пређу у фазу 2. То значи да Србију и њене политичке руководиоце шармирају ’добрим намерама‘ и иницијативама. Верују да ће кроз то моћи и да позитивно утичу на јавност“, објашњава Јовановић.
Гости емисије „На нишану Мирослава Лазанског“ слажу се да због унутрашњих потреба Хрватска жели да континуирано задржи негативну слику о Србији, да њоме на неки начин плаши грађане. То одговара нарочито десничарским партијама, али и другим. Заједнички је неписани интерес да се Србија трајно задржи у негативној слици, закључују саговорници Мирослава Лазанског, који је констатовао да односи између Срба и Хрвата нису лоши, колико и односи њихових држава.
