Ако би човечанство погодио вирус, који би по својој убојитости био сличан ономе из 1918. године, умрло би између 20 и 100 милиона људи. Али, није вирус инфлуенце једини који прети човечанству — према СЗО, од почетка 1980-их појавило се 39 нових болести које су углавном прешле са животиња на људе.
Многи од нових вируса који су запретили човечанству заправо су „стари“, јер код животиња постоје већ вековима. Најбољи пример за то је ХИВ, узрочник сиде, који је наследник СИВ-а, вируса који носе шимпанзе у Камеруну. Научници сматрају да је до трансформације „мирољубивог“ СИВ-а (није опасан за шимпанзе) у злогласни ХИВ дошло пре седамдесетак година, када је почело крчење шума и градња саобраћајница у Африци. Доносимо преглед неких од најопаснијих вируса које су стручњаци прозвали „јахачима апокалипсе“.
Ласа
- Годишње умире око 5.000 људи
Први случај заразе код људи забележен је код једне медицинске сестре у нигеријском градићу Ласа 1969. године. Вирус преносе глодари у западној Африци, посебно једна врста пацова који живи у кућама. Ласа изазива повраћање и пролив и хеморагичну грозницу. Годишње се тим вирусом зарази око 300.000, а умре око 5.000 људи.
Марбург
- Стопа смртности 90 одсто
Вирус је добио име по немачком граду Марбургу где се појавио 1967. године код запослених у једној лабораторији који су радили истраживања са зараженим зеленим мајмунима из Уганде. Од марбуршке грознице је тада страдало седам људи. Вирус марбург изазива хеморагичну грозницу, болест обележену тешким крварењем, отказивањем органа и, у многим случајевима — смрћу. Стопа смртности од Марбурга код заражених особа је 90 одсто. Ове је јесени у Уганди од марбуршке грознице умрло троје, док је више од 100 људи у карантину под лекарским надзором.
Нипа и хендра
- Опасност скривена у слепим мишевима
Као инспирација за филм „Зараза“ Стивена Содерберга из 2011. године, послужио је вирус нипа, који се 1998. године појавио у истоименом селу у Малезији. Тај вирус преносе слепи мишеви, а те године је нипа прво убио хиљаде свиња, да би већ за неколико недеља „скочио“ на човека и усмртио стотинак људи. Нипа је убрзо сврстан у четврту, највишу категорију биолошке опасности, што значи да се проучава у специјалним лабораторијама уз највеће могуће мере опреза. Блиски рођак нипе јесте хендра, вирус који је 1994. године у Аустралији с коња прешао на човека и усмртио неколико људи. Вирус хендра, такође, преносе слепи мишеви који живе у јужној Азији.
Кримско-конгоанска хеморагична грозница
- Постоји на Балкану
Први је пут описана 1944. године на Криму, а затим је 1969. године забележена у Конгу. Међутим, последњих десетак година болест се појавила у југоисточној Европи, Грчкој, Албанији и Бугарској, а у Србији на Косову. Дивље и домаће животиње, попут оваца и говеда, природни су резервоари вируса који се сматра једним од профитера климатских промена и глобалног загревања. Зараза се преноси убодом инфицираног крпеља или директним контактом с крвљу заражених животиња, најчешће при клању. Вирус код заражених људи најчешће изазива благу грозницу, али неки сојеви могу да резултирају хеморагичном грозницом и отказивањем органа.
Зика
- Преносе га тропски комарци
Вирус је пореклом из Африке, а назван је према тропској шуми Зика у близини језера Викторија у Уганди, где је 1947. године први пут изолован код мајмуна. Вирус зика се затим проширио дуж екваторијалне Африке и касније по Азији, Полинезији и пре неколико година у Америци. Преноси га тропски комарац aedes aegupti. Зараза се код људи јавља након убода агресивне женке комарца. Већина заражених не примећује никакве симптоме, али зика је врло опасан за труднице јер зараза тим вирусом у трудноћи може да резултира рађањем деце с микроцефалијом. Реч је о реткој урођеној деформацији код које се, због ненормалног развоја плода у материци, дете рађа с мањом главом и оштећењима мозга.
Денга грозница
- Годишње се зарази више од 50 милиона људи
Денга грозница је позната и као костоломна грозница. Реч је тропској болести коју узрокује вирус денге, а преносе га тропски и тиграсти комарац. Симптоми су висока температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима и осип сличан оспицама, а у тежим се могу јавити јака крварења која резултирају смрћу. Годишње се денга грозницом зарази између 50 и 100 милиона људи.
Ебола
- „Резервоар“ су слепи мишеви
Појавила се 1976. године у једном селу уз обалу реке Еболе у Конгу, а након тога је забележено двадесетак епидемија те болести у Африци. Најгора и медијски најекспониранија била је епидемија у западној Африци, која је од 2013. до 2016. године однела животе 11.300 људи. Ипак, глобализација и густи авионски саобраћај тада су резултирали с неколико случајева еболе на Западу. Највероватнији „резервоар“ вируса су воћни слепи мишеви. Људи се заразе контактом с крвљу, органима или другим телесним течностима заражених шимпанзи, горила, слепих мишева, мајмуна, шумских антилопа и других врста. Симптоми болести су: висока температура, грозница, болови у мишићима, главобоља, повраћање и пролив и, на крају, обилно крварење, кома и смрт.
