Да ли ће се и „петро“ наћи на интернету међу 800 и више криптовалута колико их тренутно има? Према речима председника Венецуеле Николаса Мадура, његова влада ће уместо боливара покренути нову криптовалуту. Њом би требало да се супротстави финансијској блокади Венецуеле којом САД покушавају да развласте социјалисте, који пуних 19 година управљају том латиноамеричком државом са највећим резервама нафте на свету.
Какве су шансе да успе тај експеримент, који ће, према речима Мадура, подржати земље произвођачи нафте (ОПЕК), које, као и Венецуела, имају обилне резерве нафте, али и других вредних сировина.
Мадуро је у септембру већ кренуо у један експеримент када је одлучио да одустане од трговине нафтом у петродоларима, уобичајене у целом свету, и почео њену цену да обрачунава у јуанима.
Председник Венецуеле суочен је са тешком економском ситуацијом оличеном у инфлацији, која је, како пише „Дојче веле“, сада већа од 1.000 одсто, али и са ниским зарадама од свега неколико евра месечно, као и са и даље слабим приходима од извоза нафте. Неколико година ниска цена нафте „убила“ је привреду Венецуеле која чак 95 одсто прихода остварује од послова са нафтом.
При томе су САД највећи увозник венецуеланске нафте, и према наводима агенција, годишње Каракасу уплаћују око десет милијарди долара. Вашингтон још није употребио тај свој главни адут у обрачуну са социјалистичким властима у Венецуели, које већ дуже време настоји да елиминише, како би у Каракасу инсталирао власт по својој мери. Крајем августа је, међутим, донео неколико економских казнених мера против Венецуеле, између осталог је забранио одређене послове са државним обвезницама и њеном националном нафтном корпорацијом ПДВСА.
У ситуацији када боливар стално губи вредност, месечно отприлике око 50 одсто у односу на друге чврсте валуте, што је државу довело на ивицу банкрота, може ли петро бити спас?
Професор Економског факултета у Београду и некадашњи гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић за Спутњик каже да је сасвим очекивано да када у земљи постоји одсуство поверења у националну валуту, као што је сада случај са Венецуелом, да влада жели да стабилизује ситуацију и да отклони инфлацију, па и емитовањем потпуно нове валуте. Она би требало полако да поврати кредибилитет и да обузда ту макроекономску нестабилност.
Он, међутим, сматра да за то није потребно да се креира нека криптовалута.
„За нову валуту која би била стабилна, која се не би штампала без покрића, односно која се не би емитовала најчешће ради финансирања буџетског дефицита, довољно је да влада донесе одлуку да ће се одређена количина новог новца пустити у промет и да се финансијском тржишту понуди одговарајућа сигурност. Најчешће је то у виду девизних резерви у разним формама, где њихов износ кореспондира износу валуте која се емитује“, објашњава професор Економског факултета.
Он подсећа да је та пракса да се стара валута, која је имала хиперинфлацију, мења новом била у многим земљама и многим ситуацијама. Од Немачке 1922. и 1923. године, па после Другог светског рата у читавом низу земаља, до Израела. Коначно, и Југославија је, напомиње, то радила у пар наврата.
„Оно што је необично и чудно у овом случају јесте то да се најављује емитовање криптовалута, уз гаранције у злату, девизним резервама, дијамантима, нафти, што се све наводи у саопштењу из Венецуеле и објашњењу те монетарне реформе, иако електронској валути није потребна било каква гаранција“, каже Шошкић.
Он сматра да је први покушај Венецуеле да плаћање обавља у другој валути био корак у разумном правцу како би била превазиђена блокада коју има у плаћањима, односно наплата у доларима.
„Ово сада да се креира нова криптовалута је, према мом мишљењу, нешто што је не само неочекивано, него, рекао бих, по свом дизајну, направљено на начин да покушава да два модела сједини, што мислим да није потребно. Један модел је креирање нове валуте, која ће имати резерве у девизним резервама, нафти и другим вредностима које земља поседује. Други модел је креирање криптовалуте које се, као што знамо, у свету креирају без икаквих девизних резерви, нафте… и имају свој одређени живот и служе у одређеним плаћањима преко интернета“, објашњава Шошкић.
Та симбиоза је, према његовом мишљењу, непотребна.
„Не верујем да ће тај модел, како је представљен у медијима, забележити успех“, оценио је Шошкић за Спутњик.
Василиј Колташов из руског Центра за економска истраживања сматра да Мадурова најава преласка на криптовалуту делује логично, јер је и биткојн постао конкурент долару, али је и он, као и Шошкић, мишљења да је велико питање како ће то бити урађено са техничке тачке гледишта.
„Највероватније се ради о новој електронској валути која би требало да функционише истовремено са националном валутом, која је због озбиљних пропуста у економској политици изгубила поверење код становништва и на међународном тржишту. Венецуела би вероватно желела да ’петро‘ постане валута ’прве класе‘ попут долара и евра и да на тај начин привуче пажњу спекулативног капитала, што би на крају довело и до опоравка националне валуте“, каже тај аналитичар.
Колташов, међутим, види проблем и у томе што је тржиште преплављено криптовалутама, а водећу улогу и даље има биткојн. Стога су, каже, мале шансе да ће спекуланти бити заинтересовани за неку нову криптовалуту из Венецуеле.
