Често су му гости били неке од најпопуларнијих јавних личности времена у којем је био председник и са њима се шалио и лумповао до дубоко у ноћ.
Они су након тога препричавали анегдоте, а честа тема су били и политички вицеви, које је Тито, наводно, волео да слуша. О овоме је нарочито говорио легендарни Велимир Бата Живојиновић, који је Брозу био омиљени глумац и од кога је, према причама, тражио да му прича вицеве и истину о ономе шта народ говори.
Ипак, ван Титових резиденција, вицеви о њему били су забрањени и кажњиви. Много је оних који су завршили на Голом отоку или неком другом злогласном затвору, само зато што их је неко чуо да причају „неподобне“ шале.
Зато су се оне причале у пола гласа, тихо и тајно и, наравно, само у пробраном друштву. Нарочито популаран, али и злогласан, био је овај виц:
— Што би било да „Галеб“ потоне?
— Југославија би се спасила.
Извор: Аваз
