Баздуљ напомиње да се, додуше, у политици прави продори не постижу на протоколарним састанцима, већ унутар билатералне дипломатије. Гостујући у емисији „Спутњик интервју“, Баздуљ на питање да ли је главни проблем у бошњачким лидерима, како се може чути од представника босанских Срба, каже да је тачно да, када се гледа дејтонска архитектура БиХ, РС и Срби као конститутивни народ немају проблема са Србијом, као и да последњих неколико година постоји висок степен сагласности између Драгана Човића као најмоћнијег политичара босанских Хрвата и Милорада Додика као најмоћнијег политичара када је реч о Србима у БиХ.
„Бакир Изетбеговић је онај који говори друкчије и зато је његова позиција с једне стране најинтересантнија, а с друге стране најконтроверзнија. Али зато, иако Изетбеговић више није председавајући, јавност увек гледа пре свега однос њега и Александра Вучића“, примећује Баздуљ.
Наш саговорник се слаже да су односи између Бошњака и Хрвата у БиХ тренутно гори од односа на линији Сарајево — Бања Лука.
„Код Хрвата постоји дубинско незадовољство унутрашњом архитектуром, првенствено Федерације а онда и БиХ. Сада је хашка пресуда мостарској шесторки на неки начин то довела до усијања“, сматра Баздуљ, додајући да је та пресуда дала и неку врсту новог легитимитета тежњама босанских Хрвата ка трећем ентитету.
Према његовој оцени, Хрвати немају намеру да одустану од неке врсте територијализирања своје аутономије, а односи Хрвата и Бошњака су најзатегнутији од настанка Федерације.
Баздуљ подсећа и да је Драган Човић, током овонедељне посете хрватског премијера Андреја Пленковића Мостару рекао две занимљиве ствари: да европски пут више није приоритет, што је прво пут да Хрвати повлаче ручну кочницу, и друго — позвао је све логораше у БиХ да туже државу.
„Имајући у виду ужасно економско стање БиХ, то је један врло опасан позив који може да блокира и пуко функционисање државе“, уверен је Баздуљ, који наглашава да је све то резултат гурања малих проблема под тепих, а онда у једном моменту испод тепиха имате брдо проблема.
Може ли се рећи да се Србија јако много труди да побољша односе са БиХ, али да унутрашња ситуација самој Босни не дозвољава да поправи односе са Србијом? Тачно је, каже Баздуљ, да Србија у последње време шаље помирљиве поруке и да се из ње неће чути изјаве које би биле разлог за нервозу и затезање односа. С друге стране, додаје, из бошњачког врха указују на утицај Србије и Вучића на РС и Хрватске и Пленковића на Човића.
„Кад би постојала унутрашња кохезија у Босни, тај утицај се не би морао гледати као проблематичан, како често гледају из бошњачког врха. Најзад, неко би могао да каже да Ердоган утиче на Изетбеговића, па и да се Изетбеговић труди да има утицај у Санџаку“, наводи наш саговорник, појашњавајући да се Изетбеговићев утицај односи првенствено на Сулејмана Угљанина, док на остале политичаре из тог региона он нема посебан утицај.
Анализирајући утицај Турске на бошњачку политику, Баздуљ указује да је занимљиво тај утицај сагледати у поређењу са турским односима са Русијом.
„Након што су Путин и Ердоган успели да подигну односе на висок ниво, Турска у последњем циклусу делује и унутар Босне помирљиво. Управо на осовини Москва—Анкаре постоји идеја да ствари не буду толико затегнуте на трагу оног што је председник Вучић инсистирао на тој идеји генералног побољшања односа Срба и Бошњака уз наравно побољшање односа БиХ и Србије као држава. Чини се добар однос између Анкаре и Москве може да створи позитивнији контекст за ту врсту релаксирања. Али опасно је и не би смело да наши лидери буду превише директне марионете. Људи би овде требало да првенствено гледају међусобне односе и властите интересе“, уверен је Баздуљ.
Колико је стање у БиХ резултат пресецања утицаја САД и Русије на Балкану и да ли се САД труде увек да држе залеђину Бошњацима, Баздуљ каже да је Вашингтону пре свега јако стало до Дејтонског споразума као позитивног резултата америчке дипломатије.
С друге стране, иако САД подржавају ЕУ на нивоу форме, првенствено су заинтересовани за статус НАТО-а на Балкану.
„У том смислу, кључни амерички интерес је да подржава сваку политику која би приближавала земље које тренутно нису у НАТО-у на Западном Балкану“, констатује Баздуљ.
Да ли онда може да се закључи да је нестабилност у Босни таква управо зато што неко покушава да Босну увуче у НАТО?
„Могли бисте обрнути, па рећи да напетост потиче одатле што неко не дозвољава да се уђе у НАТО. То је као са ситуацијом око Косова — непостојање заједничке политике. Може се рећи да та напетост постоји — а то је нека врста константе унутар босанских односа — да елите различитих народа имају различите спољнополитичке циљеве. Да, може се рећи: неко увлачи, неко извлачи, а напетост је на терену“, каже гост „Спутњик интервјуа“.
На крају, будући да је књижевник рођен у Травнику, питамо га: шта би данас рекао Андрић о стању у БиХ.
„Мене атмосфера у данашњој БиХ јако често подсећа на Травничку хронику. Имате тамо француског конзула, аустријског конзула и говоркања да ће доћи руски конзул. А Андрић би могао да парафразира свог италијанског колегу Лампедузу (Ђузепе Томази ди Лампедуза) који је рекао: све се мења да би све остало исто“, закључује Баздуљ.
