Та одлука ће несумњиво имати далекосежне последице, поготово јер ће питање статуса Јерусалима бити једно од најтежих када једног дана израелско-палестински преговори буду ушли у фазу коначних решења, сматра спољнополитички коментатор дневног листа „Политика“ Бошко Јакшић.
Како тврди, премештање Амбасаде САД у тај град може да угрози и безбедност америчких дипломата, будући да Јерусалим веома често потресају протести и демонстрације како палестинских, тако и израелских грађана.
Зашто баш Јерусалим?
Историја је више пута показала да све што се дешава у Јерусалиму има широк одјек не само у читавом блискоисточном региону, већ и на свет. Јерусалим је од још времена Крсташких ратова био веома битан, с обзиром то је реч о јединственом град на свету који представља светињу и хришћанима и Јеврејима и муслиманима.
А како објашњава Јакшић, сем верске димензије Јерусалим увек има и симболичку вредност — када је 1967. године после рата Израел заузео од Јордана западну обалу и источни део Јерусалима у којем се налазе највећа светилишта све три религије и у којем живе претежно Палестинци, од тада је његов статус питање о којем се стално расправља.
Међутим, упркос чињеници да су УН донеле одлуку да се статус светог града не нарушава, Израел је анектирао Јерусалим, укључујући источни део града, и прогласио га за вечиту недељиву престоницу јеврејске државе. Од тог тренутка су се ствари додатно замрсиле, наглашава Јакшић.
Са друге стране, Палестина има сличне амбиције, будући да жели управо тај источни део Јерусалима да прогласи сопственом престоницом независне државе када једног дана она буде призната, упозорава Јакшић. Дакле, говоримо о једном граду са две велике амбиције и две директно сукобљене жеље, што и јесте извор вечитог конфликта који се не решава провокативним одлукама као што је одлука Трампа, оцењује Јакшић.
Шта хоће Америка?
Доктор политичких наука, професор Тихоокеанског државног универзитета Илдус Јарулин тврди да овом одлуком САД желе да покажу свету да је Израел кључни амерички савезник на Блиском истоку, а посебно сада, у времену заоштравања ситуације у Јемену и Ирану и бројних нерешених сиријских питања.
Овим чином, напомиње Јарулин, Трамп жели да покаже да су САД одлучне у намери да постану један од кључних играча на Блиском истоку, без обзира што је нешто раније положај Америке у овом региону нешто ослабио, као и да до тако нечег више никада неће доћи.
Бошко Јакшић, међутим, тврди да иза свега тога стоји само Трамп, који је вођен жељом да поруши односе са Ираном, након потписивања нуклеарног споразума 2015. године, као и очигледном жељом да поправи односе са Израелом и Саудијском Арабијом, дајући им изузетно вредне дарове у облику стотине милијарди долара вредног наоружања и апсолутне подршке у сукобљавању са Ираном.
Хоће ли бити рата?
Александар Сафонов, политички аналитичар из Русије, мишљења је да је Трамп изабрао веома повољан тренутак, имајући у виду да је арапски свет у кризи — промене у државном врху у Саудијској Арабији, убиство бившег председника Јемена, терористички напади у Египту, али и грађански рат у Сирији.
Арапске земље, како тврди, нису спремне на неку заједничку акцију, а ако су се претходне администрације САД плашиле да би такав корак довео до новог арапско-израелског рата, сада је очигледно да оваквих последица неће бити.
И Бошко Јакшић је мишљења да до физичког сукоба неће доћи, иако не искључује појединачне инциденте на територији Блиског истока у виду терористичких напада или демонстрација. Међутим, најнегативнија последица је, како додаје, та што се ремете односи у региону и директно коче готово непостојећи мировни напори у региону.
Шта каже Русија?
Русија сматра да је прерано коментарисати признање Јерусалима за престоницу Израела од стране председника САД Доналда Трампа и да су забринути због могућег погоршања ситуације. То је изјавио портпарол руског председника Дмитриј Песков који је ситуацију оценио као „комплексну“.
Међутим, не треба занемарити чињеницу да је Министарство иностраних послова Русије још у априлу саопштило да је Москва признала Западни Јерусалим за престоницу Израела, чиме је постала прва земља у свету која је овај статус доделила само једном делу града. Истовремено, став Русије је, како је тада наглашено, да Источни Јерусалим треба да постане престоница будуће Палестине.
