Хашим Тачи не жели да Косово буде део Србије, али нема ништа против да буде у истом тиму када је реч о уласку у Европску унију. За улазак свих држава које су остале ван ЕУ на Балкану у једном „блоку“ залаже се и албански премијер Еди Рама, уз напомену да су, од шест земаља Западног Балкана, само Црна Гора и Србија започеле преговоре о чланству, док су Босна и Косово далеко иза. Македонија и Албанија, подсетио је Рама, већ су годинама званични кандидати, али не и чланови ЕУ.
И Тачи и Рама сматрају да би Европска унија требало што пре да отвори преговоре о придруживању, уз напомену да би појединачно примање довело до нових тензија. Међутим, с обзиром на то да пет држава ЕУ није признало Косово, може се очекивати да те исте државе не би дале ни свој потпис да Косово постане део европске породице. С обзиром на то да ЕУ не може да утиче на одлуке својих чланица, питање је — да ли Косово покушава да уђе у ЕУ на мала врата ако им се велика затворе?
Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику за Спутњик објашњава да је ЕУ већ одавно направила агенду о начину приступању држава Западног Балкана, и да је сигурно неће мењати.
„Многе изјаве различитих лидера су за унутрашње политичке потребе, и мислим да и ово треба тако да се посматра. Сматрам да постоји апсолутна свест и у Тирани и у Приштини да је процес који предлажу за начин даљег проширења ЕУ нешто о чему се одлучује у ЕУ и у Бриселу. Овај модел је нешто што сасвим сигурно не може да добије подршку земаља-чланица“, тврди Јоксимовићева.
Наша саговорница подсећа да је и сам председник Европске комисије Жан Клод Јункер говорио о могућности да Србија и Црна Гора постану пуноправне чланице до 2025. чиме је цео процес добио нови замах.
„Србија и Црна Гора су без сваке дилеме највише напредовале у процесу преговора са ЕУ, и у овом тренутку се чини да је фокус ЕУ нарочито на Србији, да се фаворизује идеја да би Србија могла крупнијим корацима да крене ка европским интеграцијама. За Србију и Црну Гору постоји реална могућност да им се то деси у поменутом временском року, и да се током мандата следеће Комисије деси нови процес проширења“, каже наша саговорница.
Она додаје да би ово дало замах и за друге државе у региону, али са сасвим другачијом агендом.
Србија и Црна Гора су од стране ЕУ препознате као државе које предводе овај простор, што је изазвало негативне реакције осталих држава из региона, које би требало да по систему „регате“ (једна за другом како испуњавају услове) наставе пут ка ЕУ. То је модел по коме ће ЕУ приступити пријему држава Западног Балкана у Унију.
Тако би требало да буде. Међутим, имајући у виду да је Косово добило и ССП, да кажемо „испод руке“, дакле, нису га државе-чланице појединачно верификовале већ је у Приштину стигао директно из Брисела, не би било неочекивано и да до уласка у ЕУ прескочи по коју степеницу.
Свему овоме треба додати и могућност да би само Косово имало проблем ако би Србија постала члан ЕУ. У том случају, ЕУ би, хипотетички, добило шесту државу која не признаје Косово, без обзира на то какав би пре тога био исход дијалога Београда и Приштине.
Политиколог са Косова и Метохије Александар Стојановић верује да је ЕУ једини могући пут за земље Балкана, али не мисли да све земље које су на овом путу испуњавају у овом тренутку све стандарде.
„Било би апсолутно погрешно да земље у региону, или одређени региони као што је Косово, уђу у ЕУ у исто време као део пакета, а да не испуне основне критеријуме функционисања једног друштва, нарочито кад је у питању владавина права, сузбијање корупције и друге области“, каже он.
Стојановић подсећа да смо били сведоци да се Европска комисија, то јест Немачка, противила томе да се Србији отвори Поглавље 23, које се односи на владавину права и осталих људских права, што значи да ни сам Београд није задовољио европске критеријуме.
„Дакле, то што траже Рама и Тачи, али и то што Аљбин Курти прети трећим балканским ратом, по мени су само испразни блефови, јер ово није 1999. година. Утицај Русије је данас у свету веома јак, и зато мислим да се нико неће усудити да дестабилизује ствари на Балкану“, верује наш саговорник.
Подједнаке шансе које има Београд да постане члан ЕУ има и сама Албанија, која је већ најавила да би у случају да Косово остане изоловано, ван европске породице, могла да повуче и радикалан потез и да организује референдум на Косову о спајању са Албанијом. У то име, Рама је и позвао ЕУ да брже реагује, помињући, осим тензија, и све већи проблем са радикалним исламом, али и утицајем Русије и Кине у овом делу Балкана, који би се, по његовом мишљењу, увећао ако би ЕУ пролонгирала пријем држава Западног Балкана или их примала једну по једну.
