Око своје матичне звезде, на удаљености од 111 светлосних година од Земље, планета орбитира у зони у којој би било спектакуларно наћи било какву другачију планету осим оних чију површину прекривају стене, преноси Б92.
Осим тога, велика је вероватноћа да на њој владају услови у којима је могуће постојање океана, односно пијаће воде. До оваквог открића дошли су астрономи са Универзитета у Тексасу, користећи податке које је својим посматрањима свемира прикупила Јужна европска опсерваторија (ЕСО), наводи „Индипендент“.
Да ли би на тој планети могло да буде воде или не, осим од положаја орбите око звезде, зависи и од тога да ли планета има довољну масу и о каквој матичној звезди је реч.
Сигурно је да планета има атмосферу, а пошто кружи око звезде класификоване као црвени патуљак, то значи да по свој прилици има и услове за воду. Тиме се долази се до закључка да је на њој могућ живот. Црвени патуљци су, иначе, звезде чије масе износе између 8 и 57 одсто масе Сунца.
Нижа маса значи и много слабији, односно спорији процес нуклеарне фузије у њима, због чега је црвени патуљак доста хладнији од Сунца. Он зрачи и до 10.000 пута мање енергије, што у коначном значи да такве звезде трају неупоредиво дуже од најмасивнијих. Једна таква је и Проксима Кентаури, која је прва „комшиница“ Сунца, а од Земље је удаљена само четири светлосне године.
У настојању да измере масу и друге карактеристике планете, астрономи су уочили још једну планету око исте звезде. Она је добила име К2-18ц.
„То што смо успели да измеримо масу и густину К2-18б је генијално. Али то што смо успели да притом откријемо још једну планету било је чиста срећа, али и подједнако узбудљиво“, изјавио је вођа пројекта из Монтреала Рајан Клоутје.
Једина разлика у односу на Земљу, онолико колико се засад зна о планети „б“, јесте то што је нешто већа од Земље. Постоји могућност да је чак реч и о воденој планети, потпуно или углавном прекривеном океаном, али са леденим покривачем на површини.
Такав је, на пример, Јупитеров сателит Европа, који је Артур Кларк још пре скоро пола века предвидео и искористио у својој трилогији о „Одисеји у свемиру“. Планета „ц“ је, у овом систему који астрономи сада прате, највероватније тако близу својој матичној звезди да је превише врућа да би се на њој могло живети.
