Сада, после осмогодишње паузе, Авганистан је активно почео да се бави интеграцијама са ШОС-ом. Колико је Кабул отворен за сарадњу са ШОС-ом и питањима безбедности? Како оцењујете улогу ШОС-а у решавању дугогодишње авганистанске кризе?
— Државе-чланице ШОС-а, као што су Русија, Кина, па и оне које су се недавно прикључиле организацији, попут Индије и Пакистана, али и државе Средње Азије, то су државе које могу да утичу на ситуацију у Авганистану. Евентуално погоршање стања у нашој земљи њих брине.
Један од важних праваца ШОС-а јесте и борба против тероризма, против свих претњи безбедности и против организованог криминала, конкретно у сфери производње и незаконитог растурања наркотика. То чини широку основу за нашу сарадњу у оквиру ШОС-а, иако ми разумемо да једна организација не може да реши све наше проблеме. То се питање налази више у компетенцији Уједињених нација. Уједно, успостављање мира у Авганистану је процес који не зависи само од становника Авганистана већ и од држава региона које су чланице ШОС-а и које могу да одиграју своју улогу у стварању услова за даље спровођење мировног процеса у нашој држави.
За многе је реч „Авганистан“ најпре повезана са тероризмом и трговином наркотицима. Какве кораке предузимају авганистанске власти како би спречиле продор тероризма у Централну Азију?
— Наркотици се производе у нестабилним регионима Авганистана, и то најпре у оним деловима који су под контролом талибана. У последње време авганистанска влада је спровела низ мера за јачање присуства снага безбедности у тим зонама. Могу се видети и резултати ове акције у виду неутралисања већег броја нарко-центара који су пак повезани са терористима. Нарко-трговци су ухапшени и осуђени на затворске казне.
Истина је да терористичке групе користе наркотике као извор финансирања, и то је само део проблема. Требало би имати у виду да је илегална трговина наркотицима глобални проблем и да у њеном решавању морају да учествују и оне државе преко чијих територија се обавља илегална трговина.
Нажалост, ми не можемо да говоримо о ефикасности борбе против нарко-бизниса у Авганистану, јер нам умногоме сметају нестабилност, све лошија безбедносна ситуација, одсуство државне контроле на кључним местима, као и поновно активирање оружаних сукоба који се највећим делом и финансирају путем шверца наркотика. Ми смо свесни да су наркотици опасан и велики проблем за нашу државу, ми покушавамо да пружимо отпор овом проблему и спремни смо да сарађујемо са свима у решавању овог питања.
Авганистан се сматра „плодним тлом“ за екстремизам, идеологију џихада и врбовање у редове ДАЕШ-а. Ко је за то крив и како Влада Авганистана планира да реши овај проблем?
— Авганистан се налази у стању рата већ 38 година или готово четири деценије. Многи Авганистанци су емигрирали, али многи који су остали у земљи трпе вишегодишње тортуре. Осим тога, има много људи који су остали у земљи и који су подлегли екстремистичкој пропаганди. Али, мора се рећи ова опасност постоји и у државама које су много мирније и безбедније. Разговарам са представницима различитих држава и многи од њих су више пута изражавали бригу овим поводом. На пример, у једној од тих уређених држава пубертетлија је убио своје родитеље због идеолошких несугласица.
Нажалост, и у оним државама где нема слободног приступа оружју, терористи налазе начина да изврше злочин тако што се аутомобилом или камионом залете у велики број људи.
Што се тиче Авганистана, већина народа жели мир, а не екстремизам. Дугогодишњи тешки услови живота који су последица наметнутог рата постали су разлог за заоштравање односа међу делом нашег становништва. За решење ове кризе постоји само један пут, и то је пут мировног регулисања уз међународну подршку и кроз заједничко деловање читавог авганистанског народа.
Трупе САД су на територији Авганистана већ готово двадесет година на трајној основи. Да ли мислите да са трупама САД и њиховим савезницима може бити места за још неке групе мировњака како би се ситуација стабилизовала?
— Главна тежња авганистанског народа је да се коначно успостави трајни мир и да својим снагама бране сопствену државу. У Кабулу нема рата, нема оружаних сукоба и нема потребе за новим миротворцима. У држави има терористичких група и у њиховим нападима на цивилно становништво гине велики број невиних људи. Терористи често организују нападе на представнике државних институција. Али такве ствари се дешавају и преко граница Авганистана, конкретно у местима где је активан ДАЕШ. Па ипак, слање мировне мисије тамо није једно од могућих решења. Док не буде решен проблем тероризма, ми ћемо самостално предузимати све мере како бисмо се супротстављали тој опасности. Другог излаза нема.
Ових дана је председник руског дела руско-авганистанске међувладине комисије, заменик министра енергетике Руске Федерације Јуриј Сентјурин изјавио да Русија предлаже Авганистану помоћ у реконструкцији стратешких логистичких објеката и претендује на испоруку различите робе између осталог и теретњака. Ради се о изградњи транспортног коридора, односно железничке пруге између Мазари Шарифа и Герата. Да ли је Кабул заинтересован за ове предлоге? Да ли постоје и други пројекти у којима би Москва учествовала када су у питању реконструкција и обнављање инфраструктуре Авганистана?
— Ми не видимо никакве препреке. Напротив, економску сарадњу топло поздрављамо и она је добродошла. У току су преговори о условима под којима би се изводили ови пројекти.
Русија и Авганистан имају велико искуство у економској сарадњи која је била остварена у ранијим периодима, и у том смислу постоји широко поље за развој ове сарадње у будућности. Ту се ради и о учешћу руских компанија у обнављању економских и друштвених објеката на територији Авганистана и инвестицијама у пројекте приватног сектора.
Недавно је Кабул посетила руска делегација која је размотрила перспективе економске сарадње, како на државном нивоу тако и у сфери малог и средњег приватног бизниса.
