Још се у давна времена вотка сматрала не само напитком који увесељава и разгаљује, већ и лековитим средством које спасава од многих невоља. Дугогодишње искуство је показало да када се користи у разумним количинама, тај напитак подиже тонус организма. Управо захваљујући својим јединственим својствима вотка се од давнина користила као анестетик и антисептик. Вотки додатно расте цена и шири поље деловања када се у њу зналачки потопи лековито биље и бобичасто воће. Такође, биљке чији је корен лековит, попут рена или ђумбира, потопљене у вотку, испуштају своје супстанце и дају одличне, укусне и здраве тинктуре. У те лековите смеше се често додају мед и прополис.
Било који напитак који се користи у неразумним количинама постане отров, па је тако и са вотком. За постизање најбољих резултата пожељно је узимати вотку и тинктуре, у малим, медицинским дозама.
Оно што тинктуре направљене од вотке чини посебно добрим леком јесте то што њима није потребан никакав конзерванс, а могу трајати до 3 године, не губећи при томе своја лековита својства.
Народни лековити препарати од вотке, као и рецептура многих познатих произвођача тог пића, укључују бројне природне компоненте које су додатно корисне при лечењу различитих болести.
Уопштено говорећи, технологија прављења тинктура је прилично једноставна: сви састојци се обично уситне и потопе у вотку. За то је најбоље користити тегле, док траје процес екстракције лековитих састојака, а потом процедити и прелити у флашу. Вотка би требало у потпуности да покрије све састојке. Уколико нема другачијих упутстава, тинктуре се обично праве у размери 1:1, односно 1:5. Најчешће би лековите биљке требало оставити потопљене 7 до 10 дана на собној температури, како би у вотку пустиле своје састојке.
За лечење дисајних путева и вирусних инфекција попут грипа, ангине, упале грла, бронхија и плућа препоручује се да се током ноћи држе облоге од вотке у којој је претходно одлежала љута црвена паприка и каранфилић. Облоге треба стављати током 3-4 дана трајања болести. При првим симптомима, одрасли треба да попију чашицу тако спремљене вотке (у којој су одлежале љута папричица и каранфилић) и да се добро покрију и презноје.
Код проблема са метаболизмом или почетних проблема у вези са сниженом функцијом штитасте жлезде препоручљиво је пити дневно по чашицу тинктуре шипурка потопљеног у вотку.
Лечење желуца у акутној фази било које болести тог тракта строго је забрањено. Међутим, управо многе тегобе се могу спречити благовременом и одмереном употребом тинктура које се праве уз додатак различитих лековитих трава и што је интересантно — јабука. Такозвана „стомачна“ вотка прави се тако што се у вотку потопе коре од поморанџе. Пожељно би било да коре буду непрскане или пак веома добро опране. Пије се по једна чашица дневно пре јела.
Код реуматских проблема, артритиса, полиартритиса, артрозе и остеопорозе препоручљиво је користити облоге од вотке и изренданог дивљег кестена. Иста тинктура помаже и код проширених вена. Такође, препоручује се конзумација напитка направљеног од 40 грама крупно насеченог белог лука и 100 милилитара вотке.
За лечење различитих повреда препоручују се облоге од тинктуре вотке и брезиних пупољака. Потребно је потопити 50 грама хмеља, 100 грама пупољака брезе у пола литре вотке. Та смеша би требало да одлежи 2-3 дана, после чега се процеди и тинктура се наноси путем облога на повређена места.
Дакле, најчешће се, према старим руским рецептима, потапају црвена љута паприка, бибер у зрну, бели лук, каранфилић, корен рена и ђумбира. А од лековитих трава стари руски видари су стављали кантарион, хајдучку траву, нану, сибирску ружу (родиола роза), цветове детелине. Осим тога, изразито су здрави и погодни за тинктуре шипурак, рибизла, зрна нара, боровнице, малине и остало бобичасто воће.
У вотку се може потопити и по неки штапић цимета, као и грана рузмарина. Данас се чак такви напици нуде у модерним руским ресторанима, а рецепт се чува као „тајна шефа кухиње“.
