Међутим, колико је уопште реално усвајање таквих мера или ће се, ипак, све завршити нередима, протестима, паљењем америчких застава и политичким изјавама?
Руски експерти се махом слажу да су мале шансе да ће арапски свет стварно „казнити“ Вашингтон и предузети неке конкретне мере, јер су те земље превише војно и економски зависне од САД и мало ко би се од њих усудио да иде на погоршање односа са Америком.
Ако некакве мере и буду предузете оне ће, пре свега, носити дипломатски или политички карактер, сматрају аналитичари. На пример, арапске земље могу ограничити своје дипломатске мисије на територији САД или ограничити рад америчких дипломата у својим земљама. Могле би, такође, да подрже Палестину и да објаве пребацивање својих амбасада у источни део Јерусалима, који Палестина сматра својим.
На Блиском истоку се налази велики број америчких војних база, па постоји могућност, наводе аналитичари, да се отежа њихово функционисање, подигну цене рентирања база, ограничи делатност америчке војске на територији тих земаља и сл.
Слично се може десити и у економској сфери. Погоршавање односа са САД могло би да интензивира сарадњу арапских и муслиманских земаља са другим центрима моћи, на пример са Русијом и Кином.
Аналитичари подсећају да су многе од тих земаља ставиле акценат на сарадњу са Русијом. Саудијски краљ је посетио Москву — разговарало се о куповини наоружања, укључујући и ракетне системе С-400, економској сарадњи и нафти. Русија јача сарадњу и са Египтом и многим другим земљама тог региона.
Ипак, у теорији је увођење рестриктивних мера против САД могуће, али је у пракси то тешко оствариво. Свађа са САД не иде у прилог арапским земљама и могла би „скупо да их кошта“, сматрају аналитичари.
„Подсетио бих да та иницијатива долази од Либана, где је нестабилна власт и где је сада ојачао Хезболах. Дакле, глас Либана је умногоме заправо глас Ирана, који ’тролује‘ Арапску лигу, јер зна да арапске земље тешко да могу да се супротставе САД, а то се посебно односи на арапске монархије. Свађа са САД ће их коштати много, без обзира на то што је Трамп нанео велику увреду целом арапском свету. Тако нешто себи није допустио чак ни Реган, када је својевремено Гадафија назвао ’бесним псом‘“, каже за Спутњик Сергеј Балмасов са Института за Блиски исток.
Аналитичар такође истиче да су земље Персијског залива сувише зависне од САД и да не би требало очекивати да ће се одрећи „америчког кишобрана“.
„Шта могу да ураде земље Арпаске лиге? Да се одрекну америчког оружја и кажу: ’Купићемо кинеско и руско‘?! Земље Персијског залива ’седе‘ на огромним џаковима пара и не могу себи да дозволе да остану без америчког кишобрана и да, рецимо, протерају Американце из базе у Катару. То би било веома непромишљено, посебно ако се узме у обзир да Иран јача војну моћ у региону, што је директна претња Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима“, каже Балмасов, и додаје:
„Да арпаске земље пређу на руско оружје у наредних 10 година, то је такође немогуће. Руско оружје по многим карактеристикама превазилази америчко, на пример системи ПВО, али ми не можемо да обезбедимо масовну производњу оружја у скорије време, док, с друге стране, арапске земље не могу да обуче кадар за неколико година. Осим тога, у материјалном смислу, они не стоје баш најбоље“.
Балсамов истиче да ни САД неће мирно гледати на то како их протерују са Арапског полуострва.
„Ако нека од арапских монархија реши да одустане од војне сарадње са САД, ту земљу чак неће морати ни да бомбардују. Владар који иступи са таквом идејом просто ће бити скинут са власти, а то ће бити резултат унутрашњих неслагања између различитих фракција и кланова“, наводи руски стручњак.
Неки руски експерти сматрају да би арапске земље могле да ограниче сарадњу са САД у енергетској сфери и да би, како кажу, хипотетички нафту могли да продају у јуанима уместо у доларима. Балмасов на такву могућност шаљиво одговара: „А зашто не у биткоинима?“
„Долар је и даље најстабилнија валута. Теоретски се може прећи на јуан, али та валута лако може да ослаби и тако ће они више изгубити него што ће добити. Финансијске везе су већ одавно утврђене, тако да би сваки покушај промене постојећег система изазвао огромне тешкоће“, сматра Балмасов.
Руски експерти и медији подсећају да су земље ОПЕК-а, а такође Сирија и Египат својевремено уводиле санкције против САД и њених савезника — Велике Британије, Канаде, Холандије и Јапана, након што су те земље подржале Израел у Јомкипурском рату (Рамазанском рату), 1973. године. Нафтни ембарго је изазвао нафтну кризу, али те санкције нису помогле арапским земљама да нешто коренито промене.
Међутим, они сматрају да нови бојкот арапских земаља неће отићи толико далеко, јер то може срушити тржиште, а за то сада нико није заинтересован.
Како год било, ово није последњи састанак Арапске лиге. За месец дана она би требало поново да се састане поводом Јерусалима, па се очекује да ће се неке земље и даље залагати за увођење економских санкција, али вероватноћа њиховог усвајања остаје минимална, а сваки бојкот Сједињених Држава био би симболичан.
Подсетимо, министри спољних послова арапских земаља, после састанка Арапске лиге, затражили су од Доналда Трампа да повуче признање Јерусалима као главног града Израела, јер би то могло да „гурне регион у насиље и хаос“.
Лига је најавила да ће од Савета безбедности УН тражити резолуцију о одбацивању америчке одлуке, а такође је оценила да Трампова објава представља „опасно кршење међународног права“.
Идеју о увођењу санкција САД први је изрекао либански министар спољних послова Џибран Басил, који је рекао да арапске земље треба да размотре могућност увођења економских санкција против САД.
Басил такође сматра да је неопходно оживети заједничку арапску политику, како би се одговорило на одлуку било које земље о признавању Јерусалима као главног града Израела.
„Потребно је предузети превентивне мере против сваке такве одлуке, почев од дипломатских мера, затим политичких, а после тога и економских и финансијских санкција“, истакао је он, на седници у Каиру, на којој су учествовале све земље-чланице Лиге.
Руски аналитичари констатују да је на Блиском истоку поново „запаљен фитиљ“ нових конфликата, а такође сматрају да ће због последње Трампове одлуке Вашингтону бити теже да води дијалог са арапским земљама, посебно о спорним питањима.
