Председник Србије Александар Вучић састаће се вечерас у Паризу са председником Француске Емануелом Макроном. Први човек Француске је током вечери Вучићу у писму поручио да је Србија важан стратешки партнер његове земље, да ће је подржати на путу ка Европској унији и да прихвата позив да посети Србију у 2018. години, значајној за обележавање савезништва Француске и Србије у Првом светском рату.
Вучић ће вечерас, по доласку у Париз, присуствовати свечаној вечери, коју за учеснике Самита о климатским променама приређује Макрон.
Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност сматра да је реч о сусрету од великог значаја, с обзиром на то да се ради о састанку с председником земље која је нуклеарна сила и једна од пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација, једина из Европске уније, али и друга економија Европе.
„С обзиром на то да је до сусрета дошло изненада и на то да се ставља до знања да Србија има одређену важности, да у очима Француске игра улогу фактора регионалне стабилности, сматрам да је с те стране то заправо кључно признање за државу Србију и за председника Вучића и вођење његове спољне политике. Мислим да се иза овог сусрета крије агенда државе Француске, која од доласка председника Макрона на власт све више ради на пољу свог етаблирања као значајне светске силе, заправо покушава да се поново постави као утицајан субјект у светским односима“, каже Рајић.
Он додаје да односе Србије и Француске не треба посматрати из визуре традиционалних пријатељских односа, већ искључиво актуелних интереса. Сматра да Француска вероватно тражи свој интерес овде, али да треба да га тражи и Србија. Ипак, не верује да ће Француска претерано геополитички да се меша у Балканске прилике.
„Претпостављам да је Макрон свестан да је то примарна сфера интереса пре свега Немачке, али да ће бити ту у функцији асистента. Србија је са Француском потписала Споразум о специјалним односима пре осам година, али је он остао мртво слово на папиру. Не би било лоше да се направи неки нови или да се постојећи почне примењивати на адекватнији начин. Србији свакако може да помогне подршка Француске када је пут ка ЕУ у питању“, оцењује саговорник Спутњика.
Када су у питању односи Србије са Русијом, који би могли да буду камен спотицања на путу ка Европи, он подсећа да Француска има богату дипломатију, са снажним сензибилитетом за специјалне односе какве Србија гаји са Русијом, пре свега на пољу заједничког порекла, религије и културе, али и јасних економских интереса.
„Француска је ту вероватно још сензибилнија у односу на друге западне силе, зато не верујем да ће правити оштре резове. Верујем да се у отвореним разговорима и акцијама наше дипломатије Француска може убедити у исправност нашег пута и чињеницу да Србија жели да гаји своју сопствену спољну политику која се огледа у томе да се што пре прикључимо ЕУ, да не улазимо у војне савезе, а са друге стране да се одрже што је могуће бољи односи са Руском Федерацијом“, каже Рајић.
Он наглашава још једну чињеницу за коју сматра да би могла да има пресудан значај. Сама Руска Федерација се већ дуги низ година труди да у билатералним односима са Француском успостави што је могуће боље односе, подсећа Рајић.
„Верујем да ће и руска дипломатија осетити овај наш потез и евентуалну дипломатску и политичку офанзиву као нешто што је добродошло и као нешто што може отворити могућност ширем маневарском простору када је у питању наш циљ, да не уводимо санкције Русији, да останемо у што је могуће бољим односима, а истовремено да наставимо свој европски пут“, наглашава овај аналитичар.
Продубљивање односа са Француском Рајић сматра важним и због чињенице да је та земља све значајнији фактор на глобалној политичкој сцени. На Блиском истоку постаје све присутнија, озбиљно економски сарађује са Катаром, поставила се као важан посредник у решењу кризе у Либану, а заузела је и врло оштар негативан став о одлуци Доналда Трампа да призна Јерусалим као престоницу Израела.
Истовремено, активности Француске у координацији са САД у западној Африци све су учесталије откако је Макрон на власти. Француска се после изласка Велике Британије из Европске уније све озбиљније намеће као будући лидер у том савезу, посебно због кризе власти у Немачкој. „Не верујем да је Макрон то могао да предвиди, пре мислим да је своју политику креирао не гледајући у туђе двориште“, каже Рајић.
„Његов циљ је био свакако да у том неком дилу стварања јединствене осовине Париз—Берлин, која би требало да води уједињену Европу напред кроз 21. век, не постави Француску као глобалног, засебног геополитичког чиниоца, пре бих рекао да је у тој констелацији снага желео да Француску постави као спољнополитички мотор Европе, пре свега због чињенице да Француска има далеко разгранатије контакте са афричким државама, одређеним државама у Јужној Америци и на Блиском истоку, све оно што Немачка нема, за шта се не интересује“, објашњава Предраг Рајић.
Додаје да је предност Француске у овом тренутку и у томе што Немачка у спољну политику улази веома опрезно и уздржано када су у питању војне интервенције, док с друге стране Француска сваке године води неколико таквих мини-интервенција, које у Африци чак пролазе испод радара локалних и глобалних медија.
Подсетимо, председници Вучић и Макрон разговарали су крајем септембра на отварању Пословног форума „Блумберг глобал“, на маргинама заседања Генералне скупштине УН када је француски председник најавио да планира да посети Србију.
