„Ми (Американци) смо нација која је прокопала Панамски канал, победила у два светска рата, послала човека на Месец и бацила комунизам на колена“, рекао је, између осталог, амерички председник Доналд Трамп у говору на Флориди. Америка је, додао је том приликом Трамп, за време владавине Барака Обаме „демонстрирала слабост, не прелазећи црвене линије“, па истакао да, да САД јесте преступила црту — „Русија и Иран не би ушли у Сирију“.
Велики не воле да хвале друге
Из Москве су одмах одреаговали на тврдњу америчког лидера да су САД биле победник у оба светска рата. Прво је заменик председника комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич посебно нагласио:
„Тешко је рећи чега је више у Трамповим речима — неукости или хвалисавости. Чудо да још није обавестио свет и да су Сједињене Државе најзаслужније за победу над Наполеоном“. Клинцевич је упоредио улогу САД са мувом која је била на леђима вола док је вукао плуг, па на крају рекла: „Не би во ово узорао без мене!“.
У полемику се укључио и руски сенатор Алексеј Пушков, поруком да улога Американаца ни у Првом ни у Другом светском рату није била ни издалека главна.
Кад процењују своју улогу у великим догађајима, па и у великим ратовима, велике силе, према мишљењу историчара Бојана Димитријевића, увек гледају себе и свој допринос, често минимизирајући друге учеснике у тим ратовима и догађајима. Такав је, напомиње Димитријевић за Спутњик, случај и са Русијом и Сједињеним Државама.
„Историјске чињенице показују да је и улога Совјетског Савеза и Сједињених Држава била значајна, и она се просто може мерити или жртвама и одређеним доприносом у борби, али у суштини једни без других не би могли да добију ни Други светски рат, а бога ми ни у Првом светском рату европски савезници не би могли да се изборе са Немачком да није било уласка САД у рат“, каже Бојан Димитријевић.
Дакле, наглашава тај историчар, овакве изјаве треба сагледати само у дневнополитичком контексту билдовања снаге великих сила, а никако кроз историјски контекст јер нас историјске чињенице просто уче да су обе ове државе, обе ове силе дале значајне доприносе и у војничким и у људским жртвама али и у, рекло би се, стратегијским одлукама.
Политика је једно, историја друго
„Коначно, кад погледамо Други светски рат, и САД и Совјетски Савез су били ти који су и војнички и политички после делили карту Европе, и ту просто нема исправке. Може то данас да се тумачи на овај или онај начин, али обе силе су биле ангажоване на адекватан начин у Другом светском рату“, констатује Димитријевић за Спутњик.
Америчка војна сила, сматра Димитријевић, а поготово економски и производни потенцијал утицао је да силе Антанте у Првом светском рату значајно ојачају, а у Другом светском рату да се кроз ленд-лиз програм и на друге начине помогну савезници у Европи — дакле Британци, Совјетски Савез и друге земље и на тај начин, како каже, просто Америка постане на крају Другог светског рата једна од две доминантне суперсиле, да замени раније силе које су одржавале европски и светски поредак.
САД су 1917, подсећа тај историчар, ушле у Први светски рат међу последњим од великих сила, и у борбама на европском фонту имале су око 116.000 палих и умрлих војника.
„Рекло би се да је њихова армија, која је на почетку Првог светског рата била минијатурна и просто није имала никакве значајне стратегијске обрисе, кроз рат стасала у моћну армију. Тада се види и да мануфактурна индустријска производња просто помаже САД да своје војне снаге опремају на адекватан начин. То се посебно видело у Другом светском рату, кад су Американци кроз неколико програма помоћи успели да опреме и своје али и савезничке снаге“, посећа Димитријевић.
Германи су два пута изгубили
У Други светски рат Американци улазе такође касније, наставља тај историчар, тек после напада Јапана на Перл Харбур децембра 1941, али се њихове снаге ангажују на свим светским ратиштима од Далеког истока, Северне Африке, Европе и у тим борбеним операцијама су дали негде око 400.000 живота за сламање нацистичке и фашистичке коалиције.
С друге стране, Русија је у Први светски рат ушла међу првима, констатује Димитријевић, и водила је интензивне борбе на фронтовима у Источној Европи, али је избијањем Совјетске револуције, односно револуције 1917. која се после претворила у Бољшевичку револуцију, испала из Првог светског рата.
„Што се тиче Другог светског рата, у њему је Совјетски Савез био главни противник Трећег рајха. Рекло би се да је кључни сукоб који се догодио у Другом светском рату био тај у Источној Европи где су Немци замало освојили и поразили Совјете 1941. а онда је совјетска војна машина после опоравка, али и уз војну америчку помоћ успела да Немце потисне и да дође до краја рата“, напомиње Димитријевић за Спутњик.
Кад се процењују жртве Совјетског Савеза и САД, ту је несразмера очигледна с обзиром на милионски број жртава у Совјетском Савезу, каже Димитријевић и резонује да се то може и тумачити кроз тип рата који је вођен на територији Совјетског Савеза.
