Две руске војне базе, ваздухопловна у Хмејмиму и морнаричка у Тартусу остају, при чему ће база у Тартусу проширити капацитете за истовремени прихват десет ратних бродова депласмана и изнад 10.000 тона. Из ваздухопловне базе Хмејмим, крај Латакије, вероватно ће пут Русије отићи један број авиона, док ће остати ловци Су-30 и известан број јуришника Су-25.
Претпостављам да ће руска страна препустити сиријској авијацији део авиона Су-25 и Су-24, као и да ће интензивирати обуку сиријских пилота на тим летелицама. Заправо, Русији се и не исплати да кући враћа авионе Су-24, пошто су они, у основним верзијама, за руску авијацију већ застарели. Наравно, Су-24 у бази Хмејмим су нешто модернија верзија тог апарата, али свеједно, уместо тих авиона руска авијација уводи у своју ваздушну флоту апарате Су-34.
Рат у Сирији био је одлична тактичка вежбаоница руске авијације и специјалних снага, пилоти су „набили“ број налета, потрошена је залиха старе муниције, бомби и ракета, стратешка бомбардерска авијација, бомбардери Ту-95, Ту-22 и Ту-160 полетали су са територије Русије, имали допунско танкирање горива у лету и лансирали крстареће ракете по циљевима у Сирији.
Руски транспортни и борбени хеликоптери Ми-17 и Ми-28 одиграли су важну улогу у сламању снага „Исламске државе“ превозећи специјалне снаге и нападима на тачкасте циљеве унутар снага терориста. Руска ратна морнарица такође је лансирала крстареће пројектиле типа „калибар“ са бродова Каспијске и Црноморске флоте, али и са подморница. Искуство је стекла и морнаричка авијација са носача авиона „Адмирал Кузњецов“. У борбеном дежурству у реалним условима вежбали су и састави ПВО на системима С-300, С-400, „Панцир“ и „Бук М2“.
Посетом Египту председник Русије Владимир Путин најављује споразум о коришћењу египатских аеродрома за потребе руске војне авијације. Бивши Совјетски Савез имао је војнотехнички споразум с Египтом, египатска војска имала је искључиво совјетску тешку војну технику, авионе, хеликоптере, тенкове, ПВО, ратне бродове, све је то било совјетске производње. На совјетској војној техници Египат је повео рат 1973. године и успешно форсирао Суецки канал. Касније је Каиро захладио односе са Москвом и делимично прешао на америчку војну технику.
Ипак и данас египатска војска, која броји 120.000 људи, поседује 500 руских тенкова Т-62, као и 840 тенкова Т-55 у резерви, има 300 руских оклопних извиђачких возила БРДМ-2, много противоклопних ракета руске производње „маљутка“, топова од 122 мм и 130 мм, вишецевних бацача ракета од 122 мм, 140 мм и 240 мм, све руске производње. У египатској авијацији још лете совјетски „мигови 21“, а у ратној морнарици још плове совјетски ракетни чамци „комар“, „оса“ и „тарантул“, као и старе совјетске подморнице класе „ромео“.
Египат је од Француза купио два десантна носача хеликоптера класе „мистрал“, који су изграђени за потребе руске ратне морнарице, али које је Париз због санкција одбио да испоручи Русији. Сада Египат очекује од Русије испоруку борбених хеликоптера за те носаче, тако да се све то уклапа у нову војнотехничку сарадњу Москве и Каира.
Наиме, док Доналд Трамп, одлуком да призна Јерусалим за главни град Израела, изазива нови талас антиамеричких демонстрација у муслиманском свету, Москва је победом у Сирији и отварањем нове војне базе у Египту учврстила своје политичке и војне позиције на Медитерану, дошла иза леђа НАТО-у и геостратешки компензовала излазак НАТО-а у подручје Црног мора. НАТО у Црном мору и на Балтику, Русија у Сирији, Египту, а убрзо и у Либији…
