После вишемесечних протеста и упозорења да се у воде у потоку Плитвице и на извору Великог слапа пуштају воде из септичких јама из апартмана који ничу као „печурке после кише“, браниоци су и дроном снимили цело подручје, пише портал „24 сата“.
„Открили смо да се на шест локација из септичких јама испушта садржај у воду. Пријавили смо све полицији и инспекцији. У јулу је Хрватски завод за јавно здравство на захтев ДОРХ-а скупио узорке на трима испустима у Плитвица Селу, на извору Великог слапа и у потоку Плитвице. Знали смо да су налази лоши, али нису хтели нам их дају“, каже Јандрић.
„Пре недељу дана добио сам шокантан налаз Хрватског завода за јавно здравство Личко-сењске жупаније. У води Великог слапа не би смео бити ни милиграм канализације у једној литри, а забележен је чак 131 мг/л. И није за пиће, као ни вода у потоку Плитвица у којем је у литри нађено чак 380 милиграма канализацијских вода и 10 милиграма бактерије ешерихија коли. На самим испустима концентрације су пуно веће па је, рецимо, количина детерџената 840 пута већа од дозвољене. Отпадних вода на тим местима не би смело бити више од 35 мг/л, а има их 780 мг/л. На Плитвицама, очигледно, превладавају приватни интерес и похлепа с изгледним крајем. Ако се ово настави, уништићемо природу која је светска баштина. Плитвице постоје само захваљујући микроорганизмима који се зову седротворци. Они могу живети искључиво у кристално чистој води. Чим се у воду убаце отпадне воде, седротворац умире. У том случају нема више седре, чиме ће се Плитвице претворити у мочвару. То је домино-ефекат“, упозорио је Бранимир Буњац, саборски заступник Живог зида.
Напомиње да је велико загађење директна последица просторног плана којег је 2014. одобрио Сабор. Тим планом омогућена је градња унутар Националног парка. Од тада до данас је, каже, издано минимум 50 грађевинских дозвола.
„Код нас се допушта девастација природе од стране грађевинских лобија, тајкуна, а све у сврху једнократне зараде. У то су укључене политичке структуре. ХДЗ је донео просторни план, а СДП га је у Сабору усвојио. Очигледно је у овом случају Министарство градитељства јаче од Министарства екологије које је увек последња рупа на свирали“, рекао је Буњац.
„Значи, не да се не сме пити, него се не сме стављати на руке и неиздрживо смрди. Зависно о годишњем добу, смрди више или мање“, упозорио је Буњац.
