Жалбено веће Механизма за међународне кривичне поступке саслушало је данас усмену аргументацију жалбе коју је Тужилаштво уложило на ослобађајућу пресуду у поступку против Војислава Шешеља, коју је 31. марта 2016. године изрекло Претресно веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ).
Тужилаштво је тврдило да је Претресно веће погрешно применило право, јер није пружило образложено мишљење и да је погрешно тумачило чињенице када је Шешеља ослободило оптужби. Тужилаштво је захтевало да Жалбено веће преиначи пресуду Претресног већа и прогласи Шешеља кривим у складу с оптужбама и сходно томе му изрекне казну, или, алтернативно, да наложи понављање суђења. У свом поднеску респондента достављеном пре претреса, Војислав Шешељ је тврдио да жалбу Тужилаштва треба одбацити у целости.
У кратком разговору за Спутњик Војислав Шешељ је рекао да није пратио излагање Тужилаштва и да је што се њега тиче он са Хашким трибуналом завршио ма шта они даље покушавали.
Како сте разумели данашње излагање тужиоца у Хашком трибуналу?
„Чуо сам две основне тачке. Тужилац се жали што се Судско веће није изјашњавало о самим злочинима. Овде то није битно, јесу ли се злочини десили или нису, него је битно што није могуће утврдити никакву везу између мене и тих злочина и зато прибегавају удруженом злочиначком подухвату. Видели сте у Младићевом случају да сам ја избачен из тог удруженог злочиначког подухвата, јер тамо није било доказа за то. Тужилаштво је немоћно, али зависи све од политичких планова газда Трибунала. Зависи шта они одлуче, да ли да ми се понавља суђење или не. Ко то зна, откуд ја то знам? Не размишљам уопште о томе. Они нешто размишљају, али ко ће да упре у њихов мисаони процес? Намера им је да до краја пролећа све то заврше.
Какву одлуку очекујете?
„Ја не бих о томе нагађао. У сваком случају, они су побеђени. Шта год да ураде, шта ме брига. Ја се тамо не враћам ни у једној варијанти. Уопште ме више то не интересује. Нисам ни пратио излагање Тужилаштва, јер у то време спавам.
Током првостепеног поступка Тужилаштво је теретило Војислава Шешеља за прогон, депортацију и нехумана дела (присилно премештање) као злочине против човечности, као и за убиство, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање, уништавање или хотимично наношење штете установама посвећеним религији и образовању, пљачкање јавне или приватне имовине, као кршење закона или обичаја ратовања.
Тужилаштво је тврдило да је Војислав Шешељ планирао, наредио, подстицао, починио или на други начин помагао и подржавао те злочине. Поред тога, тврдило је да је учествовао у тим злочинима од августа 1991. до септембра 1993. године кроз учешће у удруженом злочиначком подухвату који је имао за циљ да се, чињењем злочина, трајно и насилно уклони већина хрватског, муслиманског и другог несрпског становништва са око трећине територије Хрватске, великог дела Босне и Херцеговине и делова Војводине у Србији, како би та подручја постала део нове државе под српском доминацијом. Претресно веће је, већином гласова, уз супротно мишљење судије Латанзи, ослободило Војислава Шешеља свих оптужби које су му стављане на терет.
Тужилаштво је тврдило да је Претресно веће погрешно применило право, јер није пружило образложено мишљење и да је погрешно тумачило чињенице када је Шешеља ослободило оптужби. Тужилаштво је захтевало да Жалбено веће преиначи пресуду Претресног већа и прогласи Шешеља кривим у складу с оптужбама и сходно томе му изрекне казну, или, алтернативно, да наложи понављање суђења. У свом поднеску респондента достављеном пре претреса, Војислав Шешељ је тврдио да жалбу Тужилаштва треба одбацити у целости.
Војислав Шешељ, који се определио да заступа сам себе, није био присутан на жалбеном претресу. У свом поднеску респондента достављеном пре претреса, Војислав Шешељ је навео да нема намеру да присуствује жалбеном претресу. Жалбено веће је у септембру 2017. године Војиславу Шешељу дало прилику да преиспита свој став и упозорило га да ће наложити секретару да именује браниоца у приправности, како би заступао његове процедуралне интересе, уколико остане при ставу да не присуствује жалбеном претресу. Војислав Шешељ није одговорио на овај позив да преиспита свој став. Сходно томе, гђа Kолен Рохан је именована за браниоца у приправности и била је присутна током жалбеног претреса да би се заштитили његови процедурални интереси. Војислав Шешељ има прилику да одговори на усмене аргументе Тужилаштва у року од 10 дана од тренутка када прими транскрипт претреса по жалби на босанском/хрватском/српском језику.
