О томе најбоље свједочи буран јучерашњи дан у судници који је обиловао псовкама, увредама, физичким пријетњама и оптужбама, што је све на крају резултирало и бројним избацивањима из суднице, да би своје финале имало данас у обраћању једног од лидера ДФ-а Андрије Мандића главном специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу и његовом помоћнику Саши Чађеновићу.
Повод за Мандићево обраћање тужиоцима била је јучерашња провокација свједока сарадника Саше Синђелића, који је рекао да је Мандићев син „убица“, а иза чега, према његовом мишљењу, стоји поменути двојац из црногорског специјалног тужилаштва (Катнић и Чађеновић).
Мандић им није остао дужан, поручивши им да су „лоши људи“, „ништарије“ и „ништице“, након чега је по ко зна који пут избачен из суднице. Одмах затим избачен је и други лидер ДФ-а Милан Кнежевић, који је сам захтијевао да га удаље из суднице.
Суђење је након тога настављено, између осталог, и признањем свједока сарадника Саше Синђелића да је први пут за право име извјесног Руса — Едија, који наводно стоји иза организације „државног удара“ у Црној Гори, сазнао тек на суђењу, иако су прије тога тобоже мјесецима тијесно сарађивали.
Ипак, главни утисак са суђења ове недеље свакако је јучерашњи дан који је обиљежило скандалозно понашање главног свједока сарадника Саше Синђелића, који је осим пословичног вријеђања оптужених лидера Демократског фронта, овај пут увредама засуо и митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Оно што је посебно проблематично у читавој причи без дилеме је понашање суда, који због константног допуштања свједоку сараднику да вријеђа присутне у судници, сноси велики дио одговорности за инциденте који се свакодневно дешавају на рочиштима.
Тако је јуче, пошто је Синђелић више пута лидере ДФ-а назвао „уличарима“ и „удбашима“, на шта суд по навици није реаговао, на крају реаговао један од лидера ДФ-а Милан Кнежевић, тражећи прво да суд убудуће не дозволи увреде на рачун ДФ-а, након чега је устао и окренуо се ка Синђелићу и тражио од њега да се окрене и погледа га, пријетећи му да ће да га ишамара.
Такође, нема сумње да након свједочења Саше Синђелића у подгоричком Вишем суду мало ко више може да докучи и повеже какву теорију конкретно свједок сарадник на концу на суду заступа, посебно након исказа да су лидери ДФ-а заједно са Милом Ђукановићем славили изгласавање независности Црне Горе и да су они ти који бране актуелну власт у Црној Гори.
Занимљива је и Синђелићева изјава да иако је српски држављанин „не признаје институције државе Србије“, већ да признаје само црногорске институције, а ништа мање је интересантна и његова тврдња да све што је радио поводом „државног удара“ радио је „из идеолошких разлога“, а не због новца.
Постављање питања окривљених свједоку сараднику се такође претворило у фијаско, па је окривљена Бранка Милић услед онемогућавања од стране суда да поставља питања изјавила да се „судско вијеће поистовјетило са интересима НН типова“ (мислећи на Синђелића у чији прави идентитет Милићева сумња) и да више не жели да поставља питања“, након чега је удаљена из суднице због непоштовања суда.
Слично је било и са окривљеним Миланом Душићем, који је такође одбио да поставља питања Синђелићу, уз констатацију да је суд „у дослуху са тужиоцима“. Треба ли рећи да је и Душић након тога избачен из суднице због вријеђања суда.
Након тога, и сам свједок сарадник је избачен из суднице после ријечи упућених Андрији Мандићу, једном од лидера ДФ-а, да је његов син убица, након чега је, да фарса буде комплетна, из суднице избачен и окривљени Михаило Чађеновић, који је за Синђелића рекао да је „глиб“.
