Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник више медија из Лондона, оцењује да одлука британских парламентараца представља пораз и извесно понижење за британску владу и премијерку Терезу Меј. Овај догађај, додаје он, прати и велика пропаганда, а у Бриселу славе због одлуке британских посланика.
„Међутим, то истовремено не значи било какву темељну промену у погледу динамике прелазног процеса изласка из ЕУ и ни на који начин не може да угрози коначни исход у смислу одлуке на референдуму да Британија и формално изађе из Уније. Суштински, синоћ је са минималном већином од четири гласа, захваљујући посланицима владајуће партије који су издали владу и своју партију, одлучено да ће парламент имати нејасно право гласа о коначном договору раскида са Бриселом. То је у предлогу формулисано као ’разумљиво‘ право гласа, али је заправо врло нејасно шта то коначно значи“, каже Љепојевић за Спутњик.
Он додаје да треба имати у виду да је правни систем у Великој Британији веома компликован, а да је ово што се дешава правна процедура, почетак доношења читавог сета закона који ће регулисати излазак из ЕУ.
„Већ следеће недеље ће бити гласање о датуму изласка из Уније, а то је 29. март 2019. године. Када тај датум једном уђе у закон, више нико не може да га доведе у питање. Такође, британски правни систем на крају зависи од владе. Иако ово сада јесу стилске вежбе са парламентом, на крају крајева влада и њен председник, у овом случају Тереза Меј, имају такозване ’краљевске надлежности‘ — да донесу одлуку какву хоће“, оцењује Љепојевић.
Татјана Андрејева, виша научна сарадница Одељења за изучавање политичких проблема европских интеграција при Институту за међународне односе и економију, међутим, сматра да се одлуком британског парламента успорава спровођење одлуке већине британских грађана на референдуму. Како каже, зато британска демократија не делује веома демократски.
„Рецимо да ова одлука парламента може потенцијално да успори излазак Британије из ЕУ, али на које време, као и шта конкретно тим поводом може да уради Тереза Меј, још увек је нејасно. Очигледно је само да се преговори одвијају веома тешко и споро, а све оно што је досад постигнуто, односно оно око чега се ломе копља, указује на финансијски део овог питања. Дакле, све зависи од тога како ће се Британија договорити са Бриселом, и да ли уопште може да се договори, а потом ћемо видети како ће Тереза Меј представити те услове британском парламенту. Ако се са свим договореним сагласе и парламентарци, тада неће бити никаквих кашњења. Међутим, ако Мејова не успе да убеди британске посланике, онда се чека 2019. година“, сматра Андрејева.
Како каже, тек ће се видети шта ће у пракси донети нова одлука парламента.
„Поново се појачава напетост у британским политичким круговима поводом ’брегзита‘, иако је Мејовој својевремено пошло за руком да смањи тензије и да макар привидно заустави дискусије о неопходности одржавања новог референдума о изласку Британије из ЕУ. Мада, ја мислим да ово питање може опет бити покренуто, јер је парламент очигледно незадовољан тиме како се премијерка бави процесом растанка са Бриселом“, закључује Андрејевна за Спутњик.
Спекулације медија да ће парламент имати право вета на споразуме са Бриселом о „брегзиту“, Синиша Љепојевић види као нереалне.
„Британија има веома компликовану процедуру и о сваком закону се три пута гласа. Ту, наравно, увек има простора за уцене и манипулације, али мислим да су ово сада више интереси да парламент на неки начин задржи своје право. Наиме, не треба заборавити да се референдум десио јер је парламент био неспособан да донесе разумљиву одлуку о судбини Британије у ЕУ, и сада то тело, или бар део посланика, настоји да поврати тај изгубљени ауторитет. То је процес који је, на неки начин, нормалан у земљама попут Британије, али диже се велика паника и ситуација бива представљена као да ће сада све бити другачије, а заправо неће јер крајњи исход о изласку Британије из Уније овим није доведен у питање“, поручује Љепојевић.
Резултат гласања у парламенту, додаје, у много већој мери је део унутрашње политичке борбе него што је део односа политичке Британије и Брисела.
„Међутим, пошто је већинско расположење у британској јавности за излазак из ЕУ, овај пораз који је Тереза Меј доживела у парламенту од стране оних који су против воље народа, њој на унутрашњој сцени заправо може да помогне“, примећује Љепојевић.
